Selo Vrmdža u podnožju planine Rtanj u poslednjih nekoliko godina dobilo je preko 32 nova domaćinstva. Mladi, mahom visokoobrazovani, freelancer-i, stranci i oni koji nemaju rodbinskih ili drugih veza s ovim krajem, dolaze iz različitih krajeva sveta i nastanjuju se u selu neobičnog imena, u eko-selu u kome se razvija društveno odgovorno preduzetništvo i veliki potencijal za model razvoja zdravog života Srbije.

Selo Vrmdža postalo je primer ruralnog razvoja i ekonomskog osnaživanja srpskih sela. Nalazi se u opštini Sokobanja, u Zaječarskom okrugu, na jugoistoku Srbije, u netaknutoj prirodi i prizorima rtanjskih vrhova. Ovo naselje pominje se prvi put još u trećem veku kao rimsko utvrđenje koje je služilo za odbranu carskog druma, da bi se kroz vekove dograđivalo u svrhe odbrane, a u 14. veku postalo i utvrđeno stanište bogatih vizantijskih vlastelina. Smenjivale su se vlasti, stanovništvo i pohodi, od bajkovitih utvrđenja je danas malo šta fizički ostalo, ali ostala su brojna predanja i svest o živopisnoj prošlosti koja se u pričama stalno dalje razvija i nadograđuje, u kojima leži i potencijal savremenog turizma ovog magičnog mesta.

Vrmdža nosi brojna imena: "Čuvar carskog druma", "Selo potoka i vodenica", "Selo Latino-grada", "Selo na tri brda i dve doline", "Selo izvora i potoka"… dok je zvanično i neobično ime Vrmdža poteklo od reči vrm koja je označavala mesto sa mnogo izvora, reka i potoka. Ne čudi da Vrmdža krije i malo jezero u ataru sela, a dve vrmaške doline, Pakleš i Dupleš, ispresecane su rečnim tokovima i potocima iz kojih se meštani napijaju čiste izvorske vode. Selo ima tri vodovodne mreže, direktno iz planinskih izvora, uličnu rasvetu, telefonske priključke, a novi meštani donose i nove tehnologije.

PROČITAJTE JOŠ: Kako su nezaposleni roditelji troje dece pokrenuli svoj biznis: Jelena (36) i Davor Đurđević (47) prave kolače kojima se divi ceo Beograd

Ništa manje fascinantna nije ni arhitektura ovog kraja. Biseri dolina i obronaka brda jesu tradicionalne kuće, čatmare i ambari, dok potoci i rečice neguju još po koju vodenicu. Čatmare se grade s podrumom od kamena, koji je temelj kuće, odozgo se postavljaju hrastove grede, zidovi se prave od zemlje i slame, za fasadu se dodaje pleva i na kraju malter od peska i kreča. Vrednosti tradicionalne arhitekture i prirodnih materijala ponovo dobijaju svoje zasluženo mesto, i novi meštani se mahom trude da obnove ove stare kuće ili da zidaju nove po istim principima, i to svojim rukama. Eko-gradnja jedan je od velikih potencijala lokaliteta i novi meštani se mahom odlučuju za ovakav, zdraviji i jeftiniji način gradnje, koji je ujedno i zahtevniji u smislu ličnog angažmana, ali i iskustva i osećaja pripadnosti. Vrmdža krije i malo jezero u ataru sela. 

Eko-selo je oblik naselja u kome stanovnici žele da žive u skladu s prirodom i da stvore samoodrživu zajednicu. Brojne su razlike eko-sela u odnosu na tradicionalni seoski život i snaga pokreta eko-sela, leži u stavu da je socioekonomska održivost jednako važna kao i ekološka. Za održivost je neophodna i struktura mladih ljudi čiji sistem podržava ovakav stav prema životu, i selo Vrmdža predstavlja jedan od najsvetlijih primera eko-sela trenutno u Srbiji. Razuđenost sela, veliki vodni resursi i bogatstvo prirodnih livada čine i idealnu postavku za proizvodnju zdrave hrane i razvoj ruralnog, aktivnog i eko-turizma.

Za razliku od većine sela Srbije koja se polako gase, selo Vrmdža je u poslednjih nekoliko godina privuklo mlade, obrazovane i, što je još neobičnije, ljude s raznih krajeva sveta da se u njemu nastane. Mnogi od njih obavljaju poslove koji nisu u vezi sa fizičkim prisustvom, pa su odabrali da svoje dane provode u lepotama netaknute prirode. Među prvima koji su "sa strane" došli u Vrmdžu jeste i Lučo de Marki iz Venecije, sa svojom suprugom Biljanom, koji je Vrmdžu izabrao zbog krajolika, iako je na putu do nje izbrojao čak 2.453 rupe. Tu je i Pol Šaper, mladi Amerikanac koji je kompozitor pank opera, pa se iz njegove čatmare prelamaju zvuci soula i džeza, a dolaze i mnogi parovi iz gradova koji ne žele da svoju decu sreću samo uveče, izmoreni i umorni od posla, već žele da se zajedno razvijaju u okruženju koje to u potpunosti omogućava.

U selu Vrmdža trenutno je gotovo nemoguće kupiti hranu, jer princip prodaje za novac praktično ne funkcioniše. Umesto takvih naplata, meštani međusobno dele višak onoga što proizvedu, i time jačaju i duh zajedništva. Suživot novih i starih meštana posebna je vrednost ovog mesta. Dok se novi žitelji brzo prilagođavaju, uče jezik, seoske poslove, pa i peku rakiju, stari su počeli da sređuju svoje kuće i pozivaju turiste da se odmore uz vrmdžaški sir, kozje i ovčje mleko, rtanjsko jagnje i jare, domaće sokove, šljivovicu i rtanjski čaj. Meštani jedni drugima pomažu – tako starosedeoci pomažu novima u obradi zemlje, dok pridošli otvaraju vidike starosedelaca o načinima organske proizvodnje i bez upotrebe hemijskih sredstava. Dele i svoja iskustva, a u ovako raznolikoj zajednici u kojoj se čuju mnogi jezici, ona su bogata i veoma raznovrsna.

Mnogi pridošli meštani bave se uzgojom organske hrane, obnovili su stare kuće kako su se doselili, a razvijaju i seoski turizam. Obnovljeni su i putevi, a meštani su i sami ulagali u uličnu rasvetu, posao u kome je dobrovoljno učestvovao veliki broj meštana, pa čak i onih iz drugih krajeva sela. Pored netaknute prirode, čistog vazduha, mnoštva vode i malog jezera, kamenitih grebena, ostataka drevnih utvrđenja, u selu se nalaze i crkva iz 19. veka i stara škola u kojoj je danas Seoski muzej. Planinarska društva ovde organizuju akcije, a tu deluje i Rtanjska škola zdravstvenog vežbanja – trodnevni seminar posvećen uspostavljanju celovitog tela kroz razbijanje strukturalnih blokada i oslobađanja kroz pokrete. O specifičnosti ovog mesta svedoči i to da selo Vrmdža ima svoju internet stranicu.

PROČITAJTE JOŠ: Baštenski raj delo je vrednih ruku i ljubavi: priča o jezeru porodice Stanković iz Smederevske Palanke (FOTO)

Neobičan razvoj sela Vrmdža našao se i u fokusu Centra za društveno preduzetništvo, koje se tu i smestilo. CDOP je udruženje građana sa sedištem u selu Vrmdža, a organizaciju vodi Dragana Tomić Pilipović s grupom stručnjaka i volontera koji poseduju dugogodišnje iskustvo i stručnost iz preduzetništva, menadžmenta, održivog razvoja, permakulture, ekologije itd. Centar je nastao kao težnja i želja da se pomogne pojedincima i organizacijama da svoje lične snove i potencijale razviju kroz društvenoodgovorno preduzetništvo, baveći se onim što vole da rade, i tako unapređujući kvalitet života u svom okruženju.

Njihov Rural HUB lociran je u selu Vrmdža, coworking prostor i edukativni kompleks koji predstavlja mesto gde inovativni pojedinci i organizacije mogu izgrađivati svoje potencijale. Pored osnaživanja srpskih sela i socijalnog preduzetništva, fokusi Rural HUBa jesu i žene sa sela kao bitni nosioci socijalne ekonomije, seoska omladina kao potencijalni pokretači socijalnih biznisa i lokalne ruralne zajednice.

S verom da se urbano i ruralnoznanje može spojiti u održivo funkcionisanje, CDOP i Rural HUB rade na tome da se urbane veštine i znanja spoje s lokalnim ruralnim nasleđem. Ideja je pronalaženje konkretnih rešenja za očuvanje prirode koje će se u praksi kretati od pojedinaca, preko šire zajednice, a zatim i do lokalne samouprave. Tako je nastao priručnik "Eko-selo" – model za ruralni razvoj i ekonomsko osnaživanje sela na primeru sela Vmrdža, Sokobanja, koji se može preuzeti na njihovom sajtu.

Prilagođeno sa: City magazine