Dan joj je uvek ispunjen i nikada joj nije dosadno. Rad je Božici Fatović Milićević, ginekologu u penziji, uvek predstavljao radost i igru. Sada je srećna i zahvalna na svemu što je proživela.

Detinjstvo je provela u Smederevu, a od 14. godine živi u Zemunu. Završila je Medicinski fakultet u Beogradu, gde je magistrirala, doktorirala i specijalizirala ginekologiju. Baveći se godinama zdravljem žena i učestvujući u akcijama čiji je cilj njegovo popularisanje, objavila je nekoliko stručnih knjiga, samostalno i u saradnji s drugim autorima. Radila je na mnogim mestima i u različitim oblastima.

"Ostalo mi je u sećanju da su mi kao detetu govorili: Rođena si 7. januara, na Božić, bićeš srećna! Ja sam tu informaciju prihvatila i bila je moja zvezda vodilja, moja vera. Imala sam sreću što sam kao dete uvek bila okružena ljubavlju, sve mi je išlo lako – učenje, škola, muzika, balet. Nekako sam se osećala značajnom i posebnom, a sve zajedno je kod mene stvaralo osećaj sigurnosti. A nije baš sve bilo lako. Majka mi se razbolela od tuberkuloze i od moje 5. godine ležala u bolnici i po osam meseci godišnje. Često bi rekla kako svi kažu da će umreti, ali ona veruje da neće jer ima jaku volju za životom. I živela je 75 godina! Možda je i to razlog što sam od detinjstva želela da lečim ljude. Nedavno sam rekla kolegi koji se požalio na položaj lekara: da se sto puta rodim, uvek bih poželela da budem lekar. Mislim da lekari imaju dar od svemira što su u prilici da pomažu drugima."

Ceo život je imala dve ljubavi: muziku i medicinu. Svirala je klavir deset godina, ali se ipak opredelila da studira medicinu. Verovatno se zbog toga poslednjih trinaest godina vezala za Naradno pozorište, gde radi kao dežurni lekar i predstavnik Doma zdravlja Vizim. Pogledala je više od 3.000 predstava i to je mesto gde se napaja lepotom umetnosti.

Božica ima dve ćerke i unuka Lazara od 10 meseci, koji joj predstavlja veliku radost.

"Kćerke mi često kažu da sam i suviše aktivna i da to nije primereno mojim godinama. Međutim, meni pored ostalih aktivnosti predstavlja veliko zadovoljstvo da dva puta nedeljno odem u školu plesa i na jogu. Volim da slikam i učim, pa redovno posećujem medicinske edukativne programe. Uživam da šetam sa svojim psom Tobijem pored Dunava i tada obično sročim neki haiku stih. Tako sam napravila i izdala zbirku haiku poezije", priča Lisina sagovornica.

Pre mnogo godina imala je plan da piše o menopauzi, pa je više puta počinjala uvodni tekst i svaki put odustala.

"Kada sam počela da pravim planove za svoju knjigu Menopauza, vreme promena, bila sam u perimenopauzi. Tada sam sebi i svojim vršnjakinjama, pre svega pacijentkinjama, govorila kako mislim da to može biti najlepši period u njihovom životu. To je vreme kada završiš s mnogim dilemama i ne moraš nikuda da žuriš da nešto postižeš i dokazuješ se. Možeš da budeš kreativna i potpuno svoja. Tegobe koje mogu da se pojave lako se ublaže. Nekako sam pred sobom imala svetle primere uspešnih i kvalitetnih žena, kako u privatnom životu tako i u karijeri. Za mene su uspešne žene bile i one koje su umele da svoju kreaciju usmere na ono što vole, na primer kuvanje, da se uspešno bave baštom, da izgrade harmonični odnos sa svojom okolinom", objašnjava dr Fatović Milićević.

Tekst: Vesna Stanimirović