Jednoga dana moja prijateljica je odlučila da postavi pitanja univerzumu: Gde je zastoj u mojim ljubavnim odnosima? Kada ću pronaći pravog?  

Pažljivo je čekala na odgovor, a predveče, u knjižari, isprobala je stari metod: nasumično je izabrala neku knjigu, još nasumičnije je otvorila i zagledala se u rečenicu koja joj se nametala kao da je crvenim markerom bila podvučena: “Osetite zahvalnost za ljubav koju već imate”.  

Moja prijateljica ume da čuje govor univerzuma, i, što je najvažnije, veruje mu. Zato njegove savete primenjuje, pa je istoga trenutka razmislila o odgovoru koji je upravo čula. Pomislila je na sve one koji je vole i čija topla osećanja hrle ka njoj, a čiju nežnost i naklonost kadkada uzima zdravo za gotovo, naviknuta na njihovo prisustvo. Potom je osetila snažan nalet ljubavi prema njima. Zahvalnost je preplavila njenu dušu i telo i zasvetlila njenim bićem. Iskusila je Božju milost i jedinstvo sa svime. Snaga radosti u njenom glasu dok mi je o tome pričala navela me je da postavim pitanje: Koliko smo zahvalni za ljubav koju imamo?

Postoji nešto u nama što nas uvek tera da veći značaj pridajemo onome što nemamo umesto onome što imamo, bilo da je reč o nečem materijalnom, o odnosima, priznanjima, uspesima ili Ljubavi. Veoma često, od prevelike usmerenosti na to što nam nedostaje, čitavo bogatstvo ostane skriveno od naših očiju, naprosto zato što ne gledamo u tom smeru. Ponekad mi se čini da je veća čovekova potreba da bude nesrećan, nego da bude srećan. Kako inače objasniti to da nam za sreću večito nešto fali? Ne pada nam na pamet da sreća ne znači imati sve, već biti zahvalan zbog svega onoga što nam je život darovao. A to sigurno nije malo što ćemo uočiti čim obratimo pažnju umesto da podrazumevamo. 

“Sreća izvire iz ljubavi, a ljubav iz zahvalnosti. Zahvalnost iz poverenja, a poverenje iz vere da je svako naše iskustvo u funkciji našeg razvoja i našeg dobra. Ali zahvalnost ne treba da bude rezultat onoga što nam se dešava, već naš stav koji ćemo negovati i uvežbavati. Osim što predstavlja izraz naše ljubavi prema postojanju, zahvalnost nam pomaže da prevaziđemo teške situacije pomeranjem fokusa sa onoga što nemamo ili što gubimo na ono što imamo i što dobijamo. Zahvalnost je odličan način usmeravanja pažnje sa negativnog toka na pozitivan. A prema zakonu privlačenja, koji nepogrešivo opisuje privlačenje sličnih frekvencija,vaša zahvalnost postaće otvoreni kanal za primanje još onoga na čemu ste zahvalni.” 

Ivana Kuzmanović,
pisac izdavačke kuće "Laguna"

Ova priča objavljena je u dodatku uz magazin Lisa povodom Dana zaljubljenih, u februaru 2014. godine.