Običaj nije samo prenošenje mlade preko praga i gađanje jabuke na kapiji. Postoji čitav niz rituala koji se obavljaju pre venčanja, za vreme obreda i nakon svadbe, a koji je naš narod praktikovao vekovima i, čini se, pomalo zaboravio... Običaji su se godinama prenosili s kolena na koleno i zato ih treba prihvatiti, bez obzira da li u njih verujemo ili samo želimo da se zabavimo.

Na putu ka mladi

Prosidba je bila mnogo više od formalne procedure, pa bi mladoženja slao svog prijatelja ili člana porodice da ga predstavlja kod mlade i njene porodice. Ukoliko bi na putu do mladine kuće videli trudnu ženu, slepog čoveka ili monaha, smatralo se da je brak osuđen na propast. Međutim, golub, koza i vuk su bili dobri znaci i u tom slučaju verovalo se da će mladenci imati srećan brak.

Obeležje i uzdarje

Prosidba se držala u tajnosti sve dok se ne dobije pristanak druge strane, a to potvrdi novcem, nakitom ili delovima odeće na šta je devojka, ukoliko njeni roditelji odobre udaju, uzvraćala uzdarjem. Uzimanjem obeležja devojka je davala svoj pristanak, ali ako bi ga odbila, od prosidbe ne bi bilo ništa.

Zihernadla u vodi

Nekad davno, devojke su imale običaj da idu do obližnjeg izvora i spuste zihernadlu u vodu. Ako bi ona plutala po površini, to je značilo da venčanje treba da se održi iste godine. Ako bi potonula - mladoženja se neće skoro pojaviti.

Još neke davno zaboravljene običaje našeg naroda možete pronaći na sledećoj strani.

PageBreak

Bršljen pod jastukom

Devojka koja želi da se uda treba da, kada prođe pored bršljena, otkine jedan list ne gledajući u njega i prisloni ga na srce. Uveče, dok se skida u pomrčini treba da stavi bršljen pod jastuk, spusti glavu na njega i zaspi misleći na svog izabranika. I danas mnoge devojke imaju običaj da pod jastuk stave neki predmet koji pripada njihovom izabraniku.

Cipele za provodadžiju

Makedonski običaj kaže da kada mladenci odluče da se venčaju, obavezno moraju da kupe cipele svom provodadžiji (osobi koja je učestvovala u njihovom upoznavanju). Obuća se poklanja da bi mladencima ljubav bila duga i srećna, da oteraju lošu sreću od sebe i, naravno, u znak zahvalnosti osobi koja ih je spojila.

Buklija

Svatovi se pozivaju na svadbeno veselje nedelju dana pre svadbe i to čuturom, buklijom vina ili rakije. Kuma poziva lično mladoženjin otac i nudi mu bukliju da otpije. Kum onda blagoslovi mladence i okiti bukliju cvećem, peškirom i parama. On i mladoženjin otac zajedno polome pogaču, bez okretanja i svako uzme svoj deo. Posle toga sednu da se dogovore.

Momačko i devojačko veče

Mladoženja uoči svadbe organizuje oproštaj od momačkog društva i bekrijanja, pa se te večeri mnogo peva i pije. Dok sestre i ostale žene pletu svadbeni venac za kapiju i kite šator, dotle muški deo pije, veseli se i lumpuje, kao da želi da istera sav onaj “ćef” koji buduci mladoženja više neće moći da isteruje. Devojka kasnije kaže “da mi je da sam videla kakav je bio za momačko veče". Danas postoji i devojačko veče pa devojke ne ostaju dužne mladićima.