Nisam bila ohrabrena pričama o porođaju žena u svojoj okolini, već su me najviše užasavali trudovi pojačani indukcijom i oporavak nakon urezivanja međice. Na netu sam saznala da se i drugim metodama može roditi dete u našoj zemlji - sa mnogo manje stresa, a možda i sa manje rizika, pa sam tako odlučila da pronađem način kako bi moj porođaj bio onakav kakav želim”, priča Marija, koja je svoju danas dvoipogodišnju kćerku Evu odlučila da rodi u kadi za porođaj.

Prava odluka

Veče provedeno u jednom od beogradskih porodilišta u 35. nedelji trudnoće, na pregledu nakon pada, Mariji je samo potvrdilo da je donela dobru odluku. Prvo što trudnica koja se odluči na ovakav korak mora da „odradi“, jeste dogovor sa suprugom i bližnjima.

„Moj suprug je vrlo racionalan po prirodi i potvrdio je da, budući da ću se ja porađati, podržava moju odluku dok god je logistički izvodljiva. Roditelji i sestra, pak, nisu razumeli moju želju, ali su me takođe podržali. Šira okolina uglavnom se čudila i odgovarala metod moje namere“, priča Marija za čitateljke "Lise".

Da bi se porodila na takav način, Marija je zajedno sa suprugom pohađala mini trudnički kurs. On se sastojao od dva termina, a još pre porođaja u tri navrata posetila je porodilište kako bi obavila pregled kod ginekologa. Ali, pri prvom porođaju vrlo sporo se otvarala, a beba je bila velika (Eva je rođena sa 4.280 g težine i 53 cm dužine), tako da joj je lekar preporučio indukciju, jer je porođaj okarakterisan kao veoma težak. Prema proceni ginekologa, Marija je bila previše iscrpljena za porođaj u kadi, pa on stoga nije uspeo.

Prvi „neuspeh“ nije je obeshrabrio, tako da je svoje drugo dete, šestomečnu Lenu, uprkos brojnim poteškoćama tokom trudnoće, odlučila da rodi opet u istom porodilištu, na prirodan način. „U drugoj trudnoći imala sam trudnički dijabetes i pribojavala sam se da će me lekari uveravati da je uz takvu dijagnozu prirodan porođaj greška i rizik“, ispričala je Marija. Svoje drugo dete rodila je u kadi, ali toliko brzo da suprug nije stigao da prisustvuje tom činu.

Plus za samopouzdanje.

„Moj suprug bio je u šoku kad je saznao da se Lena rodila dok je on u prizemlju sređivao papirologiju. Bez pripreme, strepnje, indukcije, epiziotomije (sečenja međice), babice su spretno izvele porođaj i ja sam ugledala svoje dete u trenutku. Zamolila sam ih da puste pupčanu vrpcu da otpulsira do kraja i za to vreme držala Lenu (3.940 g i 52 cm) na rukama, ležeći u kadi“, kaže Marija. Najbitnijim faktorom pomoći pri porođaju Marija smatra prisutnost oca. Na prvom porođaju njen suprug Bojan bio je sa njom svih 12 sati, što Marija smatra pravom prisutnošću. Jer, uobičajena je praksa da otac koji prisustvuje porođaju, uđe nekoliko trenutaka pre izlaska deteta.

Svoje iskustvo zaključila je rečima: „Svakome bih preporučila prirodan porođaj jer je najzdraviji za mamu i bebu. Razlozi prirodnih faza porođaja leže u našoj biologiji. Kad se na njega previše utiče sa strane, narušava se vrlo ličan i skladan proces kroz koji majka dobija samopouzdanje da će moći da se brine o svom detetu jer ga je sopstvenim snagama donela na svet.“