Ljutnja se lako stvori ako se naša očekivanja ne ispune - tada ego može da se oseti zanemaren i postaje izrazito dominantan. Ako ljutnja potraje, njena vatra podiže kiselost tela i počinje da nagriza sistem iznutra uzrokujući mnoge zdravstvene probleme, poput bolova u zglobovima i mišićima, oslabljenog vida i tegoba kardivaskularnog, nervnog sistema i sistema za varenje.

Kad ljutnja nastupi, možemo sa njom da se suočimo na nekoliko načina. Kao prvo, čim se pojavi, možemo proučiti neispunjeno očekivanje na kojem se ona temelji i prebaciti se na jednu ili više njoj neprijateljskih rasa (radost, ljubav, čuđenje).

Ako pak osećamo da nam je dužnost da se suočimo sa nepravdom koja je prouzrokovala našu ljutnju, to možemo učiniti nenasilno. Treba da osvestimo da ljutnja samo povećava razmere problema (gubitkom unutrašnjeg mira i sreće) i da možda nismo u stanju da sprečimo svaku nepravdu koja nam je naneta, ali smo mi ti koji možemo odlučiti hoćemo li je pretvoriti u još veći problem.

Kad shvatimo da svaka nepravda, putem prirodne pravde i karme (zakona akcije i reakcije), zapravo više škodi onome ko ju je naneo, spoznaćemo da nema potrebe za ljutnjom, pa ćemo lako oprostiti.

Pojavu ljutnje u telu možemo ublažiti i rashlađivanjem vatre ljutnje: laganim ispijanjem nekoliko čaša hladne (ali ne ledene) vode; izbegavanjem slatke, slane, masne, kisele, ljute hrane; žvaćući kardamon, uvođenjem jogurta i limuna u ishranu i nošenjem bisera.

U trenucima ljutnje pomaže i duboko disanje (udah - nos, izdah - nos ili udah - nos, izdah - usta). Kad se odlučite na post od ljutnje, obećajte sebi da se određeno vreme nećete ljutiti mišlju, rečju ili delovanjem. Ali zapamtite: ljutnja se nikad ne sme potiskivati, treba je odstraniti istinom, oprostom i pročišćenjem.

Tekst: Željka Ciganović

Izvor: Sensa