Konstantno strahovanje da će se nešto loše dogoditi, osećaj da ćete "eksplodirati", da gubite kontrolu nad sobom ili pak stalna strepnja, psihomotorna napetost i stres najbolje predstavljaju psihičko stanje anksioznih ljudi.

Hronična i preterana napetost može prouzrokavati umor, nemir i veliku razdražljivost, pa je zato najbolje da što pre prebrodite sve svoje strahove i saznate metode (neobične ili čak smešne), koje će vam pomoći u borbi protiv anksioznosti.

1. Ponavljajte problem dok vam ne postane dosadan (ili „Dosada lek").

Plašite se lifta? Vozite se hiljadu puta liftom i bićete manje anksiozni i više neće biti kontraefekta, osim što će vam pripasti muka od toliko vožnji.

Ista vežba: mislite o svom problemu, uporno, usredsređeno, izgovarajte misao koja u sebi sadrži suštinu vaše strepnje, iznova i iznova, sporo, tiho narednih dvadesetak minuta.

Teško je toliko dugo razmišljati o brigama i problemima, ukoliko ih izgovorite nebrojano puta, zar ne? Ovo zovemo „dosada lek", ali je i dosada zasigurno mnogo bolja nego osećaj anksioznosti.

2. Predstavite sebi probleme gorim nego što zaista jesu.

Kada se trudite da kontrolišete svoje strahove, samo ih sakrivate sami od sebe. Umesto toga, preuveličajte ih i posmatrajte šta će se dogoditi.

Na primer, ukoliko se plašite da ćete se zbuniti dok govorite na nekom javnom skupu, da nećete moći ničega da se setite, iscenirajte tu situaciju na sledećem javnom pojavljivanju. Recite: „O, bože, šta sam poslednje rekla?" I šta se dogodilo?

Primetićete da nema preterane razlike i da zapravo niko nije primetio da ste zastali. Opustite se! Nema potrebe da brinete.

Ovde pogledajte kako da razrešite vaše strahove i njihove korene.

3. Prepoznajte lažne alarme.

Gotovo je sigurno da nikad neće doći do požara zato što ste u stanu ostavili uključenu ringlu. Takođe je gotovo sigurno da lupanje srca koje povremeno osetite ne znači da vam preti srčani udar. Mnoge misli koje nam prolaze kroz glavu i koje mogu da budu žestok podsticaj opštem stanju anksioznosti treba da prepoznate, konstatujete i onda zanemarite, kao buku u pozadini.

4. Pretvorite strahove u dobar film.

Možete da se rešite anksioznosti ukoliko uspete da se postavite u ulogu posmatrača. U jogi se to naziva položajem svedoka, ali čak i ako zamislite da gledate neki film, doći ćete u slično stanje. Posmatrajte sopstvene anksiozne misli kao deo filma i umirite se u položaju posmatrača.

Na sledećoj stranici pročitajte više o vežbama vremenske perspektive i drugim metodama.

PageBreak

5. Posvetite konkretno vreme svojim brigama.

Potrudite se da svakog dana izdvojite 20 minuta samo za vaše brige (najbolje u popodnevnim časovima). Ukoliko osetite oko 10 ujutru da vas nešto tišti, samo zapišite razlog, pa ćete kasnije razmišljati o tome i tražiti rešenje. Do popodne, kada ste odlučili da ćete rešavati probleme, mnoge nevolje više neće biti bitne, a vi ćete moći da provedete ostatak dana bez stresa i anksioznosti.

6. Sklonite ruku sa sirene automobila.

Da li konstantno proveravate vremensku prognozu pre nekog velikog koncerta na otvorenom? Ne skidate ruku sa sirene automobila jer je u saobraćaju haos? To ne vodi nikuda, a vi samo postižete kontraefekat. Kada očajno pokušavate da držite stvari pod kontrolom, vi ste kao plivač koji paniči i vrišti, pokušavajući da pliva.

Umesto toga, zamislite da plutate na vodi, sa podignutim rukama, i gledate ka nebu. Zvuči paradoksalno, ali kada se prepustite tom momentu, vi ćete u stvari držati konce u svojim rukama.

7. Dišite.

Možda ste primetili da kada ste napeti i nervozni, zadržavate dah. O usredsređivanju na disanje se češće priča nego što se koristi, ali je to zaista efektna tehnika za smirivanje živaca. Koncentrišite se. Udahnite! Slušajte i opažajte pokrete vašeg tela dok dišete. Udahnite! Izdahnite! I to ponavljajte iznova i iznova, od udaha do izdaha, dok se ne smirite.

Ovde pogledajte kako zadržavanje daha ispred računara može dovesti do anksioznosti.

8. Praktikujte vežbe vremenske perspektive.

Ako ste skloni brigama, sve se čini kao hitna uzbuna. Svaki napad panike počne i završi se, svaka briga se na kraju reši, svaki hitan slučaj ispari.

Zapitajte se: „Kako ću se povodom ovoga osećati za nedelju dana, ili mesec?" I verujte, proći će. Još bolja vežba vremenske perspektive: pokušajte da se setite zbog čega ste brinuli na današnji dan, prošle godine? A prošlog meseca? Ako ne možete da se setite, to je dovoljna vežba za danas.

9. Ne dozvolite da vas brige spreče da živite svoj život

Za mnoge brige će se ispostaviti da su lažne uzbune, a posledice vaše anksioznosti: manje sna ili ubrzan puls nisu skoro nikad prepreka da odete na rođendan, pogledate lep film, vidite se s prijateljicama. Upravo sve to i treba da činite!strah? Skoro ništa.

Tekst: Aleksandra Jovanović

Izvor: Sensa