"Hoću da otvorim svoj profil na 'Fejsbuku'!" 

Ako je verovati iskustvu dečjih psihologa, ovakav zahtev deteta kotira se veoma visoko na listi pitanja koja su za roditelje neugodna... 

I pre nego što posegnu za objašnjenjem nasledniku da je još "mali" i da će morati da sačeka još godinu dana, "druga strana” ispaljuje ubedljiv argument: "Svi moji drugovi imaju profil na 'Fejsbuku'.”

Prema pravilima ove društvene mreže, "starosni cenzus” za pristup je 13 godina. Psiholozi objašnjavaju da je veoma teško dati univerzalan odgovor na pitanje – kada detetu treba dati "propusnicu” za virtuelni svet, jer ona sazrevaju različitim tempom i imaju drugačija interesovanja.

VIŠE: Alarmantni trend virtuelnog kidnapovanja: krađa dece na Fejsbuku

"Najveći broj dece i ne traži dozvole roditelja da otvori nalog na ’Fejsbuku’, tim pre što imaju mobilne telefone s kojih mogu da pristupe netu. Roditelji eventualno mogu da kontrolišu šta dete radi na kućnom kompjuteru”, kaže Dobrinka Kuzmanović, psiholog i saradnik-istraživač Instituta za psihologiju.

Kako ističe, radoznalost je drugo ime tinejdžera i prirodno je da oni žele da na netu sklapaju poznanstva. Zato i prihvataju pozive za prijateljstva, četuju sa nepoznatima i odgovaraju na SMS neznanaca.

Naša sagovornica, koja je i profesor psihologije na Fakultetu za medije i komunikaciju, podseća da rezultati poslednjeg istraživanja Unicefa i Instituta za psihologiju govore da je čak 15 odsto učenika pristalo da se vidi sa osobom koju je „upoznalo” preko interneta.

Kako najavljuje, Srbija će uskoro postati deo međunarodnog istraživačkog projekta pod nazivom „Deca na mreži” koje će dati odgovore na pitanja – šta deca rade na internetu i kako ih roditelji mogu zaštititi od rizika.

Na pitanje – kada je pravo vreme da dete otvori svoj nalog na "Fejsbuku” ili "Instagramu”, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Sava Savić takođe podseća da ove društvene mreže imaju politiku koja nalaže da dete mora imati najmanje 13 godina da bi otvorilo nalog, ali je praksa često sasvim drugačija.

"Znamo da i deca mlađeg uzrasta imaju svoje naloge na ovim društvenim mrežama, koje im često otvaraju upravo roditelji. Mi ne preporučujemo da učenici nižih razreda osnovne škole imaju naloge na društvenim mrežama i insistiramo na tome da deca tog uzrasta pristupaju ’Fejsbuku’ i ’Instagramu’ uz nadzor roditelja. 

Takođe savetujemo da kompjuter bude u dnevnom boravku, odnosno na mestu u stanu sa koga roditelj može da prati šta dete radi na internetu, sa kim se dopisuje i da li postoje bilo kakvi sumnjivi ili neprikladni sadržaji kojima je dete izloženo”, kaže Savić.

On ističe da bi roditelji dece u nižim razredima osnovne škole trebalo da imaju šifre naloga svoje dece na svim društvenim mrežama ili da budu "prijatelji” sa njima i prate šta deca rade u virtuelnom svetu.

"Sa tinejdžerima treba biti obazriv – sa njima je ključno uspostaviti odnos poverenja kako bi se oni obratili odraslima ako dožive neprijatnost. Najbolji način da zaštitimo decu jeste da ih obrazujemo kako da se ponašaju u onlajn svetu. 

Neki od osnovnih  praktičnih saveta glase – nikada nikome, osim roditeljima, ne treba davati svoju šifru, ne treba prihvatati prijateljstva sa nepoznatim ljudima, ne treba ostavljati lične podatke, niti postavljati fotografije sa plaže i ostale neprikladne sadržaje”, kaže Sava Savić i ističe da je Ministarstvo za telekomunikacije zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Fondom B92 partner na projektu "Bezbedniji internet”. On takođe podseća da je otvoren Centar za bezbedni internet i servis za onlajn prijavu svih nelegalnih sadržaja koji se zove "Net patrola”.

Izvor: Politika