Evropski broj za nestalu decu, 116-000, već dve i po godine otvoren je za pozive roditelja dece nestale u Srbiji. Linija je počela da radi 25. maja, kada se obeležava Međunarodni dan nestale dece, a u toku prošle godine ovaj broj okrenulo je 110 građana zabrinutih za sudbinu svoje dece, kažu u nevladinoj organizaciji „Astra”, zaduženoj za ovu telefonsku liniju. Čak 29 država u Evropi koristi broj 116-000 i sve organizacije međusobno sarađuju, piše Politika 31. avgusta 2014. godine.

U slučaju nestanka deteta, bez obzira u kojem ste delu Evrope, uvek možete da okrenete isti broj. Nije neophodan pozivni broj, a svi operateri govore engleski jezik. Ukoliko roditelji koji borave u drugoj zemlji ne govore strane jezike, koordinator će ih povezati sa službenikom iz njihove zemlje.

Nestanak maloletnika najčešće prijavljuju roditelji, a u većini slučajeva reč je o deci koja su pobegla od kuće. Od 110 poziva primljenih prošle godine čak 98 se odnosilo na aferu „nestale bebe” a koji obuhvata višedecenijski period.

– Osim toga, devetoro dece je pobeglo od kuće, dvoje se izgubilo, a desio se jedan međunarodni slučaj otmice deteta od strane jednog od roditelja u Grčkoj. Svi slučajevi su uspešno rešeni – ističe Elena Krsmanović, zadužena za odnose s javnošću pri agenciji „Astra”.

Prema njenim rečima, njihovi stručnjaci najčešće komuniciraju sa roditeljima nestale dece koji im opisuju dešavanja koja su prethodila detetovom nestanku. U zavisnosti od situacije, roditelje savetuju psiholozi, sociolozi ili socijalni radnici specijalno obučeni za ovaj posao.

– Veoma je važno da roditelji obaveste policiju ali i nas čim shvate da nešto nije u redu. Za razliku od policije, naši službenici reaguju odmah, ukoliko to okolnosti nalažu. Ako nam roditelji ispričaju da su se posvađali s detetom zbog loših ocena i da ne dolazi kući nekoliko sati, to ne predstavlja alarmantnu situaciju. U sličnim slučajevima policija čeka da prođe određeno vreme, ili 24 časa da bi počeli da tragaju za detetom. Nažalost, ponekad je neophodno reagovati što pre. U slučaju nestanka Tijane Jurić, pronađeni su patika i nokat devojčice, pa je bilo jasno da je reč o nasilnoj otmici – kaže naša sagovornica dodajući da im se otac Tijane Jurić javio ubrzo po njenom nestanku i dao im je ovlašćenje da objave njenu sliku i podatke na internet-sajtu ove organizacije i fejsbuk-stranici evropskog broja za nestalu decu.

– Svi znamo da se, kako vreme odmiče, smanjuju šanse da nestalo dete bude nađeno. Zato je izuzetno važno delovati što brže. Policija ima određenu birokratsku proceduru koju mora da poštuje, ali mi, u ozbiljnim situacijama, delujemo odmah. To ne znači da mi radimo policijski posao, već je naš zadatak da o nestanku deteta obavestimo što veći broj ljudi u zemlji i inostranstvu. Tokom rada u stalnom smo kontaktu sa policijom i ne radimo ništa bez koordinacije s njima. Dok ne dobijemo odobrenje inspektora zaduženog za slučaj, ne smemo da objavimo podatke o detetu na internetu. Ponekad objava informacija može ugroziti istragu, pa moramo da kontaktiramo nadležne – objašnjava portparolka „Astre”.

Ukoliko se nestanak deteta odigrao u nekom pograničnom području, kao što se desilo u Tijaninom slučaju, o nestanku deteta „Astra” obaveštava organizaciju koja u toj zemlji rukovodi brojem 116-000 pa oni, u saradnji sa njihovom policijom, objavljuju podatke o nestalom detetu u toj zemlji.

U hitnim slučajevima, sve se brzo rešava.

Putem interneta se šalje primerak saglasnosti koju roditelj odštampa, potpiše, skenira i pošalje nazad. Detetova slika se objavljuje na internetu, po potrebi i u drugim zemljama. Procedura traje koliko i slanje jednog mejla. Stručnjaci zaduženi za broj 116-000 u stalnom su kontaktu sa roditeljima, prate razvoj situacije, hrabre ih i podržavaju. Ukoliko dete bude pronađeno, istog trenutka se podaci i fotografije povlače sa interneta.

Izvor: Politika