Najmanje tri srpska prehrambena proizvoda mogla bi da budu zaštićena posebnom oznakom kvaliteta i porekla na rafovima Evropske unije. Najveće šanse da uđu u elitni klub imaju - ariljska malina, futoški kupus i sremski kulen. To će biti prvi put da srpski proizvodi budu zaštićeni i kao takvi da se prodaju u Evropi.

Pre nekoliko dana počela je realizacija dvogodišnjeg projekta "Razvoj organske proizvodnje i politike kvalitetne hrane u Srbiji", a koji bi trebalo da omogući da tri prehrambena proizvoda budu zaštićena posebnom oznakom kvaliteta i porekla na rafovima EU.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO SE SADE I NEGUJU BOROVNICE: izbor i priprema zemljišta za sadnju (SAVETI I MERE SUZBIJANJA ŠTETOČINA)

Sa sedam procenata teritorije koja se nalazi u zaštićenim ekološkim zonama Srbiji omogućava da bude lider u regionu po proizvodnji organske hrane.

Ovaj projekat sastoji se iz dva dela. Prvi je jačanje kapaciteta Srbije u oblasti organske proizvodnje, a dugi deo se odnosi na definisanje kvaliteta ovih proizvoda. Po završetku projekta, a koji finansira Italija, Francuska i Austrija vrednog 1,1 milion evra, i koji će trajati dve godine, znaće se koji proizvodi imaju šansu da budu privilegovani i u društvu 1.000 ovakvih iz celog sveta.

- Do kraja projekta imaćemo najmaje tri proizvoda koji će imati pripremljene specifikacije i koji će biti predmet registracije na nivou Evropske unije. Iako još nije određeno kojma će tri proizvoda da se nađu u "elitnom klubu", šansu imaju ariljska malina, futoški kupus i sremski kulne - ističe Branislav Raketić.

Sertifikat o geografskoj oznaci porekla imaju Ariljska malina i Oblačinska višnja, uskoro i ajvar sa Kopaonika

U Srbiji su sertifikat o geografskoj oznaci porekla ranije dobile Ariljska malina i Oblačinska višnja, a trebalo bi da ga dobije i Kopaonički ajvar. Upravo ova oznaka geografskog porekla trebalo bi da pomogne u poboljšavanju imidža, odnosno prepoznatljivosti srpske hrane, ali i da proizvod bude zaštićen i da mu se omogući bolji plasman na inostrano tržište. Šansu da bude zaštićena ima i borovnica, koja se proizvodi u našoj zemlji. Ova sertifikacija je rezultat projekta "Razvoj oznaka geografskog porekla u sektoru hrane i poljoprivrede", koji Ministarstvo pojoprivrede, u saradnji sa FAO i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), realizuje od 2014. godine.

Inače iz godine u godinu raste broj onih koji se odlučuju za organsku proizvodnju. Kako ukazuje Branislav Raketić, u 2012. bilo je 1.073 proizvođača, dok 2017. tri puta više - 3.677. Od toga 451 ima sertifikate, dok je 3.226 su kooperanti. Najviše obradive površine pod organskom proizvodnjom je u Vojvodini (53,67 odsto), i Južnoj i istočnoj Srbiji (32,39 odsto). Najmanje u Šumadiji i zapadnoj Srbiji (13,67 odsto) i Beogradu (0,27 odsto). Za pet godina vrednost izvoza je skoro osam puta uvećana sa 3,7 miliona u 2012. na 23,1 miliona evra u 2017. a to ukazuje na potencijal.

PROČITAJTE JOŠ: KOJI RASAD SE NAJVIŠE ISPLATI GAJITI U SRBIJI: ovo su cene za rasad paprike, paradajza i krastavca u 2018. godini

A ko bi još imao šanse na svetskom tržištu, osim sremskog kulena, Ariljske maline i Oblačinske višnje? Poduži je spisak... a na njemu - Užička goveđa, svinjska pršuta, kao i slanina, potom sremska domaća kobasica, salama, Požarevačka kobasica, Rtanjski čaj, Krivovirski kačkavalj, Homoljski ovčiji, koziji i kravlji sir, Vršačko šampion pivo, Kladovski kavijar, Apatinsko jelen pivo... Zatim, Petrovska Klobasa, Leskovačko roštilj meso i domaći ajvar, Valjevski duvan čvarci, Svrljiški kačkavalj, Homoljski med, Svrljiški belmuž, Staroplaninski kačkavalj, Fruškogorski lipov med, Kačarski med, Sjenički ovčiji sir i jagnjetina, Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka, Somborski sir, Ečanski šaran, Zlatarski sir, Sjenički kravlji sir, Lemeški kulen, Vršačka šunka, Vrbički beli luk, Đerdapski med, Svrljiški kravlji sir, Begečka šargarepa, Vlasinski med, Sjenička stjelja...

Tekst: Danijela Nišavić

Izvor: Blic