Sorte jabuka otporne na bolesti (čađavu krastavost, pepelnicu) kod nas su stigle pre tri decenije. Gajili su ih i neki veći društveni voćnjaci, ali su najveću primenu našle na okućnicama. Posebno su bile zanimljive vikendašima. Kako su se one pokazale u proizvodnji?

Od sorti otpornih na čađavu krastavost gajeno je uglavnom četiri-pet sorti: “prima”, “prisila”, “redfri”, “džonafri”, “prijam”, “fridom”, “liberti”. Od ovih pomenutih sorti najbolje se pokazala “prima”. Ova sorta, pored izražene otpornosti na čađavu krastavost, a u pojedinim područjima i na pepelnicu, ima i mana. Sklona je naizmeničnom rađanju. Sazreva rano. U našoj zemlji sazreva u drugoj polovini avgusta. U hladnjači se čuva oko dva meseca. Rano prorodi i rađa redovno. Kvalitet ploda joj je dobar.

PROČITAJTE JOŠ: Orezivanje voćaka - varijante za trešnje, višnje, jabuke i kruške

Sličnih osobina je i "prisila". Sazreva desetak dana posle “prime”. Meso joj je slično “starkingu”, ali po kvalitetu zaostaje za “primom”.

U Americi se dosta gaje “redfri” i “džonafri”, sorte crvenih pokožica. “Redfri” sazreva u julu, a plod sorte “džonafri” je sličan “jonatanu”.

Po rečima stručnjaka, uspešna proizvodnja ovih jabuka moguća je i uz samo dva-tri prskanja, u zavisnosti od vremenskih uslova i pojave štetočina, pre svega minera, paukova i karpokapse. I uz tako smanjena prskanja može da se proizvede oko 30 tona jabuka po hektaru, uz uštedu 30-40 odsto u odnosu na druge selekcije.

PROČITAJTE JOŠ: 5 najlepših sorti jabuka: saveti za upotrebu u ishrani

Sve sorte otporne na bolesti spadaju u red bujnih, pa se kaleme na podlogu M-9. Najbolji sistem uzgoja je pilar, a razmak sadnje - tri do četiri metra međuredno i metar do metar i po u redu. S takvom sadnjom po hektaru u četvrtoj godini može se dobiti 20 tona plodova, a u petoj znatno više.

Ove sorte su se u našoj zemlji raširile prvenstveno zbog “ugrađene” otpornosti na pomenute parazite. I u našim klimatskim uslovima one su tu otpornost u potpunosti zadržale. Ako se porede s klasičnim neotpornim sortama, tada se njihova zaštita postiže sa upola manjim brojem prskanja. Ali kada je u pitanju zaštita od štetnih insekata, nema nikakve razlike.

Uz sve dobre osobine koje su uslovile njihovo širenje - otpornost, kvalitet i obojenost plodova - ove sorte imaju i nekoliko mana koje im ograničavaju komercijalnu proizvodnju. Naime, one sazrevaju u vreme najvećeg obilja voća (avgust), pa prezasićeno tržište ne može da ih prihvati.

Druga mana ovih sorti je slabo čuvanje. Odmah posle berbe se ne mogu plasirati, pa je jedini izlaz uskladištenje plodova. Međutim, sve one podnose najduže dva meseca u skladištu, odnosno hladnjači. Ali, prodaja ni tada nije velika jer pristižu jesenje sorte jabuka.

PROČITAJTE JOŠ: Raskošno dvorište uokvireno jabukama: bašta u kojoj su dizajneri i priroda zajednički postigli čudoPROČITAJTE JOŠ: Raskošno dvorište uokvireno jabukama: bašta u kojoj su dizajneri i priroda zajednički postigli čudo

Sve u svemu, ove sorte se preporučuju za manje zasade i za kolekcione zasade na okućnicama i vikendicama. Uz samo jedno do dva prskanja protiv štetnih insekata, proizvođači će imati zdrave i ukusne plodove za sopstvene potrebe i za svoje prijatelje i rođake.

Tekst: V. N.

Izvor: Novosti