Šta je zajedničko žavornjaku, knifofiji i digitalisu? Oni su pravi gorostasi koji privuku svačiji pogled u bukvalnom smislu reči, jer izazivaju oduševljenje ne samo prelepim bojama već, pre svega, svojom visinom i upečatljivim oblicima.   Za neke sorte to je toliko karakteristično da su u narodu nazvane, na primer, bakljasti ljiljan ili kraljevska sveća.

Zbog toga one u lejama najčešće zauzimaju udarno mesto: s jedne strane, mešavina biljaka različite visine unosi dinamiku u leju, a s druge strane, impozantne perene u bašti privlače poglede posetilaca. Ta osobina je nezamenljiva naročito u prostranim baštama sa širokim lejama. Prilikom planiranja leja trebalo bi da obratite pažnju na sledeće: efekat je utoliko veći, ukoliko je razlika u veličini izmedju visokih perena i njihovih pratilaca veća i što su boje ujednačenije. Šarene mešavine izazivaju blagi nemir i šetanje pogleda, umesto da ga usmere u jednom pravcu. Kompromis su blagi prelivi boja: divizma ili kraljevska sveća ima cvet bele boje koja se preliva ka krem i žutoj, i prelazi u boju kajsije, dok žavornjak krasi mnoštvo cvetova u plavim i ljubičastim tonovima.

U malim baštama važi pravilo: manje je više. To važi i za izbor boja i za broj vrsta visokih primeraka. Ograničite se na nekoliko „fleka” u leji s visokim cvastima i pri tom koristite uglavnom pastelne tonove. Svetle boje čine da bašta izgleda veća, dok biljke zbog svoje visine usmeravaju poglede uvis i dodatno naglašavaju osećaj prostora. Biljke pratioci u malim i velikim baštama nisu samo odredjeni partneri u podnožju: oblici cveta i rasta prave kontrast u odnosu na visoke biljke i tako stvaraju dinamiku. Da biste postigli harmoničnu sliku, ne bi trebalo da pravite jake kontraste boja.