Biljna vrsta latinskog naziva Rhus typhina ili jednostavnije ruj nekada je na našim prostorima bila uobičajena, a danas je prava retkost. Sećate se kada su bake bojile vunu i za to koristile prirodnu boju? Često su kod odabira boja koristile upravo naziv - rujevina.

Ovo dlakavo stablo, sa cvetovima koji podsećaju na pliš, zove se još i kiseli ruj i potiče iz Severne Amerike. Spada u grupu ukrasnog drveća i zbog toga se često sreće u drvoredima i parkovima. Zbog svoje dekorativnosti poželjan je u dvorištima, jer je preko cele godine koloritan, a kada imate nekoliko stabala, daje odličnu hladovinu. 

PROČITAJTE JOŠ: KAKO DA UKRASITE RUŽNI GOLI ZID U DVORIŠTU: zeleni grafiti od mahovine su novi hit za baštovane, a lakše se prave od vertikalne bašte (URADI SAM + FOTO)

Karmin boja lišća i cvetova

Narasta do desetak metara, ali se kod nas češće sreću primerci do pet metara. Intenzivnog je rasta, pa se može oblikovati kao drvo ili se izdanci koji izbijaju oko drveta ne seku i tada se dobija žbun. Razlog tome je što cele godine u širokom krugu oko biljke, čak i do 10 metara, izbijaju izdanci. Ako već imate ruj, u proleće ga treba orezati.

Listovi su mu tamno-zelene boje i podsećaju na list bagrema. U jesen, listovi su narandžasti, a pred zimu dobijaju  jarko crvenu boju. Tada je drvo najdekorativnije. Ruj cveta tokom i krajem leta. Krase ga tamno crveni cvetovi, koji ostaju i preko zime, boje karmina. Cvet je dužine je oko 15-20 centimetara i u obliku klipa je. Semenke su smeštene duž klipa i obavijene su crvenim dlačicama, koje podsećaju na somot.

Lako se razmnožava

Koren ruja je plitak i lako se širi po površini oko same biljke. Invazivna je vrsta i bije ga loš glas da se izuzetno lako razmnožava, pa i da je "neukrotiv", odnosno da ga je teško iskoreniti kada ga više ne želimo u dvorištu. Kiseli ruj se razmnožava iz mladica koje niču ispod matičnog stabla. Mnogi uzgajaju ruj iz semena, ali je to dugotrajan proces. Najbolje je biljku razmnožavati iz izdanaka, koji se presađuju u novembru.

Ruj brzo raste, i do 30 centimetara mesečno. Može da opstane samo oko 30 godina, a nakon toga stagnira i propada. Ukoliko imate prilike i mogućnosti, posadite nekoliko ovih stabala, jer od njih možete formirati lep hlad.  Sade se u razmaku od 100 do 120 centimetara, kako bi im se krošnje isprepletale.

Drvo podjednako dobro podnosi i sunce i hladovinu, odlično podnosi sušu, a uspeva čak i na kamenitom i krečnjačkom tlu.

PROČITAJTE JOŠ: ALOE VERA JE BILJKA KOJU SVAKO TREBA DA GAJI: ukras u kući i lek protiv astme, epilepsije, psorijaze i opekotina (NAČIN UZGAJANJA + RECEPTI)

Ruj obožavaju pčele

Treba reći i da tokom leta na vrhu svake grane pojavljuju se zelene šišarke iz kojih proviruju žuti cvetovi. Ovi grozdovi privlače pčele, zbog čega pčelari veoma često sade ruj u blizini svojih košnica. Kada posluži pčelama, intenzivna boja lepo izgleda i zimi, kada njegove crvene grane i baršunaste šišarke prekrije sneg. Ovo drvo jedna je od retkih koje svojom bojom daju čar u ledom okovanoj bašti.

Drvo na koje neće žižak

Drvo ruja je dobro i kao tehničko, odnosno u građevinarstvu. Poznavaoci kažu da je poželjan za izradu krovnih konstrukcija, jer za razliku od široko rasprostranjene čamovine, ono je otporno na žižak. Međutim, proces sušenja je nešto komplikovaniji. U gradskim sredinama je poželjan, jer akumulira  teške metale. Stoga ga ima u izobilju u parkovima Londona. Kada se kora drveta ozledi, iz njega obilno curi mlečna smolasta masa, koja pri sagorevanju daje intenzivan miris tamjana. Nekada se koristio i za prirodno bojenje tkanina.

Tekst: Magdalena Nenković

Izvor: Agroklub