Dalekoj Srednjoj Americi treba da zahvalimo za postojanje ovih cvetnih lepotica, bez kojih više ne možemo da zamislimo naše bašte: pored dalija i suncokreta, tu ubrajamo i cinije.

Od 19. veka kod nas se uzgajaju različite sorte cinije. Cvetovi, u stvari cvasti, negde su jednostavni, a negde gusti i puni, tako da podsećaju na loptaste dalije ili hrizanteme. Cinije cvetaju u nežnim pastelnim tonovima, ali i u jarkim bojama. Postoje čak i sorte dvobojnih cvetova.

Tako su cinije kao stvorene da od leta do prvog mraza u baštu unesu puno boje. Pretpostavka za to je da je stanište sunčano, zaštićeno od vetra, bogato hranljivim materijama i sa umereno vlažnom zemljom. Osim toga, treba i da se redovno uklanjaju precvetali delovi, pa će se tada uvek iznova formirati pupoljci.

Tako neke cinije, u vidu šarenih mešavina sorti u maloj leji ili u kombinaciji s drugim jednogodišnjim cvetnicama i višegodišnjim perenama, prave lepe oblike. Kompaktne sorte su i lep ukras u saksiji na balkonu ili terasi.

Mogućnost kombinovanja cinija s drugim cvećem prosto ne poznaje granice. Romantično izgledaju cinije roze i bele boje zajedno s jednogodišnjim kozmejama, zevalicama i paukovim cvetom u istim tonovima. S njima se uklapaju i mnoge perene, kao što su slez i floks (Phlox).

Ljupkost seoskih ukrasnih baštica, s druge strane, obećavaju neven, rudbekija, dalija i žalfija u društvu žutih, crvenih i narandžastih cinija. A oni koji vole neobične kombinacije sade kao limeta zelene cinije izmedju ljubičaste agastahe (Agastache), visoke verbene i srebrnastosivog pelena (Artemisia).