Najlepša bašta u Srbiji 2014. godine: zeleno carstvo Šumadije (FOTO + VIDEO)

Poput spomenika krajputaša koji nam ispredaju divne priče o srednjovekovnom životu Srba, i bašta bračnog para Katić iz Mladenovca, jedna od pobednica Konkursa za najlepšu baštu 2014. godine, pravo je umetničko delo. 

Pobednička bašta sazrevala je postepeno, korak po korak, poslednjih 15 godina, ali tek su se 2014. godine Katići odlučili da se prijave na Konkurs jer su bili sigurni da “dama” dovoljno dobro izgleda.

„Poslednje tri godine razmišljamo o prijavi za učešće na ovom izboru, ali nismo bili najzadovoljniji izgledom bašte, a i ovih godina uvek smo imali neku novu ideju za njeno uređenje i smatrali smo da još nismo spremni za konkurs. Sa realizacijom novih ideja naša bašta se svake godine transformisala i biljke su stasavajući bile sve lepše. Ove godine smo se odlučili da se prijavimo, pa smo od proleća pripremali foto-dokumentaciju“, započinje priču Anita, arhitekta po struci i glavni dizajner bašte. 

Kako je rastao vrt, raslo je i njeno interesovanje za hortikulturu.

„Kuća je izgrađena 1996. kada smo u njoj počeli da živimo i tada nije imala nikakve uređene površine. Prvo su izgrađene staze oko kuce i pristupne površine. Polako smo počeli da sadimo visoko drveće i zimzelene vrste: borove, jele, Pančićevu omoriku, duglaziju, kedrove i listopadno drveće: breze, ginko i slično“, nastavlja vlasnica bašte-misice. 

„Dugo osim ovoga nije bilo drugih uređenih površina. Moj interes za uređenje bašte počeo je kada sam bila angažvana kao arhitekta u komisiji za izbor najlepše bašte na teritoriji opštine Mladenovac. Polako sam počela sa čitanjem literature, obilaskom sajmova hortikulture, istraživanjem na internetu, posećivanjem rasadnika i to je, uz suprugov talenat za sadnju biljaka i ljubav prema njima, preraslo u naš zajednički hobi“, priča o svojim prvim baštovanskim koracima gospođa Katić i dodaje: „U samom uređenju učestvovali su pored nas naša ćerka Bojana, master inženjer arhitekture, i sin Milan, takođe master inženjer arhitekture, koji su projektovali delove naše bašte i detalje ograda, stepeništa, pergole i drugih detalja koji upotpunjuju izgled našeg vrta i najveća su nam podrška. 

Ovaj divovski vrt površine od oko 90 ari postupno je uređivan. Četinari su dopunjavani biljkama koje se dobro uklapaju po obliku ili boji. Godine iskustva i vežbe dali su konačno skladna rešenja. A vremenom su i one udaljenije površine počele da se dopunjuju i transformišu novim detaljima i idejama. Katići ne mogu da izdvoje ljubimice, a biljaka ima moštvo: „U vrtu su zastupljene mnoge autohtone biljne vrste koje smo uzimali iz komšiluka, a koje su odgajale generacije naših predaka (vinka, kruna, devojačko srce, šeboj, cic karanfilici...) i na taj način ih čuvamo od zaborava. Neke smo doneli od rođaka iz Slovenije i one nas podsećaju na divne predele. 

Grupu mediteranskih biljaka zimi uspevamo da zaštitimo od niskih temperatura (ruzmarin, monaški biber, albizija, lavanda...). Svake godine su različite biljke favoriti, a za sezonu 2014. bih izdvojila drvenasti božur i barski hibiskus. Obe ove biljke karakteriše veličina, posebno cvetova.“ 

PROČITAJTE JOŠ: Retka biljka zlata vredna: da li i vi gajite drvenasti božur u bašti

Najvećim uspehom u bašti Anita i Velibor smatraju to što su postigli dobar vizuelni efekat celokupne površine. Sadnja je zasnovana na estetskom efektu promena tokom godine, jer svakim novim danom je drugačija i lepša, a svaka biljka je kraljica jedne sezone.

Tako ima i zimskih lepotica, ne samo letnjih divnih prizora. Kompozicija čitavog vrta utemeljena je na neprekidnom smenjivanju boja i oblika, a neke biljke posađene su kao podrška drugim biljkama. Najzanimljivije su biljke koje menjaju boju tokom godine što je iskorišćeno u komponovanju vrta. 

A Velibor, poznat po zelenoj ruci, zaslužan je za sve kamene elemente: „Iskustvo arheologa mi je mnogo značilo u opredeljenju izbora tehnike zidanja svih elemenata od kamena u dvorištu i bašti. Kamen je jedan od najpostojanijih prirodnih materijala, koji se koristi od praistorije do danas. Ideje nalazim u sklopu starog srpskog srednjovekovnog zidarstva i kreacijama savremenih umetnika poput Antonija Gaudija i parka Guelj (Barselona). Blizina Venčaca i dostupnost mermera mi je omogućila da zidovi dobiju prirodnu belu boju asocirajući na mediteransko podneblje.“ 

PROČITAJTE JOŠ: Najlepša bašta u Srbiji 2013. godine - Bačka Palanka

Porodica Katić, pored mnoštva obaveza na poslu i u vrtu, nađe vremena i da uživa u njoj. S nestrpljenjem očekuju proleće kada ce procvetati božuri i ruže. Kuju nove planove za narednu godinu i uživaju u osvojenoj tituli najlepše bašte u Srbiji. 

Tekst: Dragana Gojković, Slađana Milosavljević

SVE SLIKE POGLEDAJTE U FOTO GALERIJI A MOŽETE I DA "PROŠETATE" VRTOM UZ NAŠU KAMERU I VIDEO SNIMAK!