Najveći broj ljudi zaraženih korona virusom obično dobije infekciju u kući i to od člana porodice, piše Lepa&Srećna.

Izuzetak od ovog pravila su samo zatvorene sredine sa izrazito osetljivom populacijom, kao što su domovi za stare. 

Međutim, sa otvaranjem društva posle prvog talasa epidemije COVID-19 postavljaju se nova pitanja.

Odakle naši članovi porodice donose infekciju? Da li je opravdan veliki strah koji ponekad osećamo u prodavnicama? Ili treba da strahujemo od bicikliste ili trkača na ulici?

Stručnjaci objašnjavaju da je najopasniji produženi kontakt sa virusom.

Preciznije, osnovna "formula" rizika uključuje vreme boravka u blizini prenosnika infekcije i količine virusa kojoj smo izloženi.

Zato su, zapravo, najopasnija naša radna mesta jer u svojoj kompaniji, kancelariji ili fabrici osoba provede osam sati dnevno.

Prateći gore navedenu formulu rizika, zaključuje se da su najviše izloženi riziku oni ljudi koji rade tokom čitavog radnog dana, u istoj velikoj prostoriji, sa više ljudi u njoj.

Ovakav raspored sedenja zastupljen je u modernim kompanijama i naziva se "open spejs" (eng. open space - otvoreni prostor). 

Nasuprot tome, pod manjim rizikom su oni koji sede u manjim kancelarijama, sa dobrim provetravanjem, ali i oni koji često ulaze i izlaze (na primer, rade i na terenu) ili ih posao vodi kroz različite delove kompanije tokom dana.

Tako je, na primer, jedan slučaj u Seulu, u Južnoj Koreji, pokazao da je u kol-centru samo jedan zaraženi radnik inficirao 94 kolega na istom spratu, i to u samo u jednom delu open spejsa. U drugom delu, na istom spratu, odvojenom prolazima ka toaletu i stepeništem, razbolelo se samo četvoro njih.

Primećeno je da žarišta češće nastaju i u onim radnim sredinama gde su zaposleni prosto, "primorani" da viču tokom radnog procesa. 

Takav je slučaj u industriji hrane - na primer, u klanicama, odeljenjima za pakovanje, ali i svuda gde mašine proizvode buku.

Zanimljiva paralela vidi se i na primeru jednog hora u Vašingtonu, čiji su članovi prestali da se rukuju, grle i ljube čim je počela epidemija korona virusa. Čak su i probe organizovali udaljeni jedni od drugih, ali čini se da je pevanje u zatvorenom prostoru dovelo do virusnog opterećenja u sali pa se od 60 pevača razbolelo njih 45. 

Rizični su i restorani i kantine, pogotovo što u trenucima pauze dolazi do opšteg opuštanja. 

Na kraju, poslovni sastanci i konferencije su posebno opasni - setimo se konferencije Biogen u Bostonu, u februaru 2020. godine.

Ukratko, na pranje ruku i izbegavanje dodirivanje potencijalno zaraženih površina smo već svi navikli. Međutim, treba da dobro odmerimo i opasnost od zasićenosti vazduha u kompanijama aerosolom koji nosi virus.

Treba stalno pratiti broj ljudi u svakoj prostoriji, mogućnost za promenu vazduha (provetravanje) i vreme koje će osobe u toj prostoriji provesti. 

Mnoge kompanije i institucije će se osloniti na dezobarijere na ulazu i pojačanu higijenu na radnom mestu. Takođe, neke će na ulazu detektovati osobe sa povišenom temperaturom i isključiti takve iz radnog procesa. 

Očito je da ovo neće biti dovoljno već treba primeniti i sve druge raspoložive mere - telefonski razgovor i video sastanak čak i kad kolege rade u svojim kancelarijama, korišćenje "open spejsa" po smenama (u toku dana, nedelje ili meseca) kao i redukovano korišćenje zajedničkih prostorija za pauzu - kao što su fabrički restorani ili kafeterije.

Izvor: Lepa&Srećna