HEROJI I ŽRTVE KORONA VIRUSA: 13 lekara u Italiji umrlo, evo šta znači kad se ruši zdravstveni sistem

Najmanje 2600 lekara u Italiji je inficirano korona virusom, a 13 njih je umrlo, piše Lepa & Srećna.

Za početak, svi koji svakog dana prihvataju sve pacijente nisu sigurni da li je osoba koja se žali na druge tegobe istovremeno i nosilac zaraze korona virusom (mada simptome nema).

Ako se ipak sumnja na infekciju kod pacijenta, preuzima ga infektološki obučen tim i postoje brojne medicinske procedure koje moraju da obave.

Sve to, naravno, rade zaštićeni maskama, vizirima, rukavicama, skafanderima...

Za njih je najvažnije da imaju zaštitnu opremu, a ona se nemilice troši što je zaraženih više. Danas, 23. marta 2020. godine, u Italiji je više od 59  hiljada osoba pozitivnih na korona virus.

Pritisak na lekare u Italiji pa čak i na njihovu snabdevenost opremom je na momente bio toliko jak da je dr Marčelo Natali, lekar u bolnici Kodonju, gde je primljen "nulti pacijent", bio prinuđen i da prima pacijente bez zaštitnih rukavica. 

Ovaj 57-godišnji lekar, otac dvoje dece, jedan je od 13 preminulih lekara. 

Zaraženi pacijenti sa teškim komplikacijama završavaju na respiratoru. Međutim, ova mašina za mehaničko disanje koje održava pacijente u životu ni blizu ne može da nešto "radi sama".

Ne sme se ona zamišljati kao neki "utikač" u koji pacijenta samo "uključite" i time ste završili posao oko njega.

Uključenje na respirator je zapravo veoma teška i potencijalno čak opasna medicinska procedura koju, u principu, obavljaju samo anesteziolozi.

U vanrednim medicinskim situacijama, naravno, svaki obučen lekar to može da uradi, pre svega hirurg, ali i internista.

Jasno, ako se dođe do pitanja života ili smrti, kao što je u ratu, na frontu, sve je dozvoljeno u borbi za ljudski život, ali u bolnicama su u tom trenutku već svi respiratori ionako zauzeti. 

Malo pažnje se obraća na činjenicu da respirator nije nikakav "čarobni aparat" na koji vas uključe dan-dva i vi ozdravite. 

Ova mašina pomaže pacijentu da ostane u životu, u teškim mukama koje traju između 4 i 6 nedelja. Tek tada ima nade da će možda preživeti, ali sa posledicama za pluća.

Svaki pacijent uključen na respirator zapravo ima cev u grlu preko koje diše, ali je uključen i na infuziju preko koje prima "hranu" i lekove, kao i na kateter jer ne može da obavlja fiziološke potrebe. 

Svaki takav pacijent zahteva ogromnu pažnju i medicinskih sestara i to 24 sata dnevno, a većina ostaje na respiratoru bar 30 dana!

Ako je reč o osobi sa dijabetesom, neophodno je i o tome voditi računa.

Ako je to neko kome treba dijaliza, sve se maksimalno komplikuje. 

Sve što dođe u kontakt sa ovim bolesnicima je zaraženo, mora se menjati više puta u toku dana.

Pritisak je time veći i na drugo, pomoćno medicinsko osoblje.

Zdravstveni sistem ovome odoleva neko vreme, a tokom celog tog perioda mora da brine i o drugim pacijentima koji boluju od uobičajenih bolesti.

Posle nekog vremena, sistem se ruši.

U Srbiji se često u poslednje vreme čuju apeli u stilu "dajte da im olakšamo" ali neophodno je jasno shvatiti da to "olakšanje" zapravo znači vapaj da te ljude poštedimo svih onih slučajeva koji se mogu izbeći.

Ostanite kod kuće, čuvajte svoje zdravlje i zdravlje svojih najmilijih. Čuvajte i zdravlje naših lekara, medicinskih sestara i pomoćnog medicinskog osoblja.

I ako ste u ovom trenutku potpuno zdravi, i ako su svi vaši zdravi, sutra će vašem ocu ili majci biti potreban internista, anesteziolog, hirurg... 

Tekst: K. I.

Izvor: Lepa & Srećna