LJILJANA ŠARAC: Uspeh se ne prašta, naročito kad dame prestignu dostignuća afirmisanih muškaraca

Ljiljana Šarac posvetila se lepoti pisane reči, povratku knjigama i navici čitanja kroz teme koje su u domaćoj književnosti nedovoljno zastupljene, a u njenom peru postale pitke, primamljive i intrigantne. Svojom utabanom stazom sigurno korača napred, boreći se sa izazovima svakodnevice. Osim što je uspešna spisateljica, ona je stroga, ali pravična profesorka srpskog jezika, a privatno posvećena supruga i majka. Zato je ona naša sagovornica u okviru projekta "Jake žene Beograda".

Roman ,,Starija’’ se javio kao zaokret ka intimnim, ispovednim temama vezanim za naše vreme i okruženje. To su priče koje svako od nas priča u četiri oka, a ja sam ih premestila na stranice knjige. U žiži interesovanja je veza u kojoj je partnerka znatno starija od partnera. U šali volim da kažem da je glavna junakinja Nadica kuguarka na srpski način.

Trebalo je da prođe izvesno vreme da bi se rodila ideja za novu priču s varijacijom na tu temu. Poželela sam da zavirim u svet muškaraca, da shvatim logiku kojom se oni rukovode i predstavim vezu u kojoj je partner znatno stariji. Iako su takvi primeri češći, i na njih smo se već svikli, trebalo je razviti odnos između junaka na privlačnosti, poštovanju, nežnosti, kako bi se izbegle asocijacije vezane za sponzorstvo, preljubu i bilo koju vrstu koristi i manipulacije... Romantika i opis istinske privlačnosti i iskrenosti pomogli su mi da izbegnem banalno i stvorim jednu lirsku, psihološku, ljubavnu priču.

Ovo je vaš peti roman. Kome su oni namenjeni? Da li, dok pišete, već imate pred sobom čitaoca?

Uhvatila sam i u pisanju, i izdavanju, dobar ritam. U pet godina Izdavačka kuća Evro Book izdala je isto toliko mojih romana. Nisu oni nastajali godinu za godinom. Prvi je napisan mnogo pre toga, ali je čekao svoj trenutak da ugleda svetlo dana. Mnoge ideje su se davno rodile, a istraživanja tada bila započeta. Po objavljivanju prvenca, svi ostali romani samo su se slagali kao dobre karte u pasijansu. Moja ciljna grupa su čitaoci koji vole dobre, zanimljive knjige. Obraćam se i ženama i muškarcima. Divno je to što se pokazalo da je jedna pročitana knjiga najbolja preporuka za svaku sledeću. Taj slatki domino efekat otvara romanoljupcima vrata mog sveta. Najdraže mi je njihovo pitanje – šta je sledeće? Kada biram novu temu, ne pomišljam šta bi se dopalo čitocima ili šta bi dobro prošlo. Idem isključivo za dobrom, nerabljenom, zanimljivom temom koja je uspela prvo mene da ,,pomeri’’ s mesta. Ako me protrese i natera da dan-noć mislim o njoj, i počnem da se izmeštam u taj nestvarni svet, naprosto znam da će se i publici dopasti. Jer pisac i čitalac su kao lik i odraz u ogledalu. Neraskidivo smo povezani. Emocija utkana u delo proizvodi podjednako snažan doživljaj kao odogovor!

U doba interneta ljudi sve manje čitaju knjige, a više razonodu i opuštanje traže u drugačijim sadržajima. Kako zadržati postojeće čitaoce i pridobiti nove, mlade?

Možda su se promenile čitalačke navike i ritam kada se za knjigu odvaja vreme (na odmorima, o praznicima, na putovanjima, pri vožnji autobusom), ali se one i dalje pišu, kupuju i čitaju. Sva odgovornost je na izdavačima i autorima. Ispod najosnovnijih standarda ne treba ići. Kvalitet je jedini etalon svih vrednosti u izdavaštvu. Kada ga ima, nema zime! Publiku treba negovati i poštovati. Jedno-dva izneveravanja njenih očekivanja, i gubici su nesagledivi! Ja pišem knjige kakve bih i sama volela da čitam. Radnja mora da bude dimanična i brza. Priča nesvakidašnja i intrigantna. Iskazane emocije snažne. Likovi upečatljivi, nalik ljudima iz mog okruženja. Ako dođe do poistovećivanja sa njihovim sudbinama, znači da sam uspela u svojoj nameri. Priča će tada dopreti do srca ljudi koji su mi poklonili poverenje!

Kakav je vaš utisak, da li je žensko stvaralaštvo podjednako cenjeno u književnim vodama? Da li ste nekad osetili pogrdno značenje “ženskog pera”?

Piščev put nije lak. Zahteva izdržljivost, strpljenje, entuzijazam, veru, istrajnost, iskrenost, predanost… Imam utisak da žene na svojim visokim potpeticama malo teže njime koračaju. I to ne zato što ne poseduju neku od navedenih duhovnih kategorija, već zato što je korak muškaraca duži, a obuća udobnija! Oni su solidarniji, lakše se udružuju i jače podržavaju... No, dame su naučile da se bore za ono što žele, pa im se ni osvajanje nove staze ne čini nemogućim.
Moj pol mi u afirmaciji nije ni pomogao, ni odmogao. Sledim znakove pored puta, radim predano i srčano jer volim to što radim. Kada su pojedine autorke u pitanju, čuju se razni nipodaštavajući komentari, ali njih i dalje svi čitaju.

Odavno sam naučila da se uspeh ne prašta. A pojedine autorke su i u potpeticama pretekle značajna i afirmisana imena srpskih stvaralaca. E, to se teško prihvata…

PageBreak

Koji je najveći strah pisca, a šta najveća želja?

Pisac bi svojim strahovima mogao da napuni čitavu kompoziciju voza. Tu je zebnja hoće li urednik prihvatiti rukopis, da li će roman izaći na vreme, hoće li se dopasti čitaocima, na kakve će reakcije naići kod kritičara, može li prevazići i nadrasti uspeh prethodnog… Ja najviše strepim od reakcije prvog čitaoca. Čini mi se – sa njim ću ili poletiti, ili se sunovratiti.

Ako su nam strahovi slični, svaki autor ima svoje želje. Najveća želja mi je da se po nekom od mojih romana snimi film ili serija.

Koje su osobine jake žene? Ko su one danas?

Jaka je ona žena koja je zadovoljna sobom! Tada ima energije, snage i volje da se daje drugima. Kada je žena srećna, svi oko nje su radosni. Zato je neophodno da odvojimo dovoljno vremena za sebe i ono što volimo. Za prijatelje, kaficu sa drugaricama, šetnju, dobru knjigu, frizera, šoping... Baterije ne treba samo prazniti, valja ih s vremena na vreme i puniti! Dame koje to čine redovno, postižu uspeh na svim planovima! Jaka žena je samosvesna, uporna, ambiciozna, ljubazna i ljupka. Suočava se sa sve brojnijim obavezama i velikim očekivanjima, a malom ili nikakvom pomoći. Zato je ona žonglerka koja vešto usklađuje obaveze na poslu i kod kuće, izlaske, druženje sa decom, rodbinom, prijateljima... Dobra organizacija je ključ kvalitetnog života u veku u kome živimo.

Nedavno ste dobili nagradu “Beogradski pobednik”. Kako doživljavate priznanja?

Kada se sve sabere, već skoro deceniju pišem i promovišem svoje romane. U to je utkano mnogo truda, ljubavi i nade. Imala sam veliku pomoć izdavača. Ipak, najveći deo tereta iznela sam sama. Trebalo je biti uporan, pa otvoriti vrata i biblioteka, i medijskih kuća i domova čitalaca. Drago mi je što je nagrada ,,Beogradski pobednik’’ kao kruna stigla upavo u 2019. godini koja je vrhunac svih mojih napora, ali i postignuća. Umetnik živi za komentare, pohvale i aplauze. Otuda me je nagrada veoma obradovala. Pokazala mi je i dokazala da sam na pravom putu. Za mene je ona vetar u leđa i podstrek da rad nastavim s istim entuzijazmom!

Da li vaša kreativnost nekad odmara ili uvek i u svemu vidi inspiraciju za buduće priče? Kojom temom biste voleli da se bavite u sledećem romanu?

Niti želim, niti hoću da se odmaram. Želim da nastavim promovisanje svojih romana istim intenzitetom. Kada se umorim, jednu aktivnost zamenim drugom, ali ne stajem. Umesto da pišem, istražujem, organizujem promocije... Sve to mi i dalje pričinjava veliko zadovoljstvo. Koliko date, toliko i dobijate! Inspiracija se ne javlja onda kada ja želim. Ideja iskrsne kada joj se ne nadam. Bljesne kao varnica. Treba je samo prepoznati i rasplamsati! Upravo završavam šesti roman. Trebalo bi da bude objavljen krajem proleća 2020. godine. Kada njega predam izdavaču, okrenuću se novoj temi. Postoji pregršt dragulja koji su me pronašli i čekaju svoj red. Uskoro ću morati da se odlučim hoću li se posvetiti jednoj potresnoj savremenoj priči, ili još jednoj raskošnoj istorijskoj iz 15. veka. Lepota je upravo u tome što je bezbroj puteva kojima pisac može da krene!

Tekst: Vanja Ostojić

Izvor: Lepa & Srećna