Na šta pripadnice lepšeg pola treba da obrate pažnju, koliko često treba da idu kod ginekologa, koji su faktori rizika, zašto je karcinom jajnika podmukla i agresivna bolest, kako se dijagnostikuje i leči - specijalno za čitateljke Lene objašnjava prim. dr Lazar Nejković, ginekolog i akušer, subspecijalista ginekološke onkologije u GAK "Narodni front".


- Učestale kontrole i rutinski pregledi mogu dovesti do postavljanja sumnje, a kada dođe do razvijene simptomatologije, obično je bolest u uznapredovalom stadijumu, teža je za lečenje i s lošijom prognozom - upozorava dr Nejković.

Mladost ne znači mnogo

Na šta žene treba da obrate pažnju?

- Pre svega, posebno polno aktivne osobe, trebalo bi preventivne preglede da rade na šest meseci do godinu dana, čak i ako ne osećaju nikakve simptome. Lekaru se treba obratiti i ako žena ima produženo krvarenje u menstrualnom ciklusu, peckanje, draženje, nekontrolisani rast stomaka. Važno je i da prijavi smetnje prilikom mokrenja i defekacije.

Da li to znači da već ima kancer jajnika?

- Ne. Tumori jajnika mogu da budu benigni, maligni i prelaznog oblika - tzv. borderlajn tumori, sa malignim ponašanjem. Pravilno je promene nazvati tumorima jajnika.

Da li ih je teško razdvojiti?

- U početnim stadijumima teško se maligne promene mogu odvojiti od benignih, a razlikovanje je suštinski bitno jer prognoza, dalja terapija i budući život zavise upravo od pravovremene, ispravne dijagnoze i adekvatnog lečenja. Nažalost, retko se maligno oboljenje jajnika dijagnostikuje u ranim stadijumima.

Da li obolevaju žene svih starosnih dobi?

- Obolevaju, kancer jajnika se nalazi na četvrtom mestu - posle maligniteta dojke, pluća i kolorektuma. Učestalost se kreće od dva do 13 na 100.000. Evidentan je porast obolelih na uzorku s godinama starosti, od dva na 100.000 kod dobi do 30 godina, 33 na 100.000 obolelih do 55 godina i 55 na 100.000 kod žena preko 70 godina.

Kakve forme razlikujemo?

- Pretežno su određene histološke forme karakteristične za godine; mlade žene obolevaju od tumora germinativnog epitela, tumori epitelnog porekla su karakteristični za dob od 40 do 60 godina, dok se stromalni tumori javljaju u svim starosnim uzrastima.

Ko češće oboleva?

- Žene koje koriste više životinjskih masti, posebno gojazne, češće obolevaju od karcinoma jajnika, kao i one koje ostaju trudne u poznijim godinama, s manjim brojem trudnoća, žene koje nisu nikada rađale, kao i žene s većim brojem pobačaja. Važni su i uticaji hormona, faktori sredine. Pacijentkinje sa anamnezom o oboljenju dojki imaju povećanu sklonost ka dobijanju malignog oboljenja jajnika. Genetski faktor je takođe važan (10-15%).

Šta savetujete?

- U sklopu analiza treba proveriti mutacije na 13 i 17 hromozomu u prilog BRCA 1 i BRCA 2 antigena i njihove mutacije.

Kako se vrši simptomatologija?

- Zavisi od vrste tumora i njegove proširenosti, odnosno stadijuma. Gruba klinička podela je na faze, a stručna klasifikacija koristi ESGO klasifikaciju od I i II - kao rane stadijume i III i IV kao uznapredovale.

Šta je sindrom Meigs?

- Pored ovarijalnog tumora, podrazumeva pojavu izliva u abdomenu, odnosno ascit / nakupljanje tečnosti u slobodnoj trbušnoj duplji; izliv u pleuralnu šupljinu / prostor između grudnog zida i pluća.

Koliko je teška dijagnostika?

- Nameću se dve faze: preoperativna sa pretpostavkom i operativna sa histološkom potvrdom i određivanjem stadijuma. Početak je ginekološki pregled. Ako ga zbog prisustva tečnosti nije moguće uraditi, poželjno je obaviti evakuaciju ascitesa i sadržaj poslati na citološki pregled. U okviru rutinskog pregleda to bi bila transvaginalna i transabdominalna ultrasonografija, koje, po nekima, treba kombinovati sa rektalnim ultrazvukom.

Šta potvrđuje stepen raširenosti?

- Ako ima potrebe, pregled se dopunjava kompjuterizovanom tomografijom i magnetnom rezonancom, eventualno PET CT pregledom. Zbog mogućnosti metastaza jajnika na telo materice i obratno, kod pacijentkinja obolelih od karcinoma jajnika koje krvare preporuka je uraditi i dijagnostičku kiretažu tela materice, nakon urađenog kolposkopskog pregleda grlića i PA razmaza. Neretko se radi IHH - imunohistohemijsko ispitivanje materijala kada je reč o retkim, mešovitim i metastatskim formama oboljenja. Operativno dobijeni materijal se histološki pregleda i postavlja se definitivna dijagnoza.