Faberžeova jaja su od 1885. godine, otkad postoje, sinonim za vrhunsko juvelirsko umeće. Naziv ovih jaja potiče od prezimena porodica Faberže, poreklom iz Francuske, čiji je jedan deo zbog protenstantskih shvatanja prebegao u Rusiju krajem XVII veka.
Karl Petar Faberže je zlatarski zanat izučio u Nemačkoj, a zatim se vratio u Petrograd da bi vodio očevu juvelirnicu. Na jednom Moskovskom sajmu je predstavio originalne komade nakita i za njih bio nagrađen zlatnom medaljom od porodice Romanov. Uz obrazloženje da je započeo novu eru u dizajniranju nakita, rađa se neraskidiva veza između njega i carske porodice. I tako Karl Faberže postaje dvorski juvelir.
Jaja su bila sinonim Vaskrsa na ruskom dvoru. Tradicionalno ruski car ih je poklanjao ženi i majci za vreme ovog velikog hrišćanskog praznika. Napravljeno je ukupno 56 uskršnjih jaja (od kojih su dva nedovršena). Za 10 se ni danas ne zna gde su i smatraju se najvećim izgubljenim blagom (u kategoriji sa umetninama koje su zaplenili nacisti tokom Drugog svetskog rata).
Prvo jaje za dvor, Karl Faberže je napravio kao poklon Aleksandra III Romanova svojoj supruzi Mariji. Carici se jaje izuzetno dopalo tako da je carski juvelir svake godine pravio po jedno skupoceno jaje. Sam izgled jajeta i poklon koji je bio u njemu su čuvani u najstožoj tajnosti.
Nakon smrti cara Aleksandra, njegov sin Nikolaj II je nastavio tradiciju, s tim što su od tada pravljena po dva Faberžeova jaja godišnje, sve do tragičnog pogubljenja carske porodice Romanov, 1918. godine.
Dizajn jaja je bio inspirisan umetničkim delima koja je Faberže preslikavao prilikom poseta Ermitražu. Neke od tema bile su i vezane za istoriju carske porodice. Zanimljivo je da sam Faberže nije napravio ni jedno jaje, već je posao bio podeljen specijalizovanim radionicama. Glavni majstori za izradu su bili jedan Jevrej i jedan Rus.
Za osnovu jaja je korišćen poludragi kamen. Faberže je eksperimentisao sa tehnikom delimično providnog emajla. Uspeo je da dođe do 140 nijansi dok se u to vreme koristilo samo nekoliko boja u toj tehnici. Najčuveniji je bio emajl u boji ostrige koji je menjao boju u zavisnosti od ugla pod kojim pada svetlost. U izradi su još korišćeni zlato, srebro i paladijum, a prilikom završnog ukrašavanja nije se štedelo na rubinima, smaragdima i dijamantima.
Ukoliko se pitate koliko mogu da koštaju Faberžeova jaja, jedno od njih je na aukciji 2007. godine prodato za 18.5 miliona dolara, a kupio ga je direktor Ruskog nacionalnog muzeja. Procenjuje se da je najskuplje prodato jaje Đurđevak, a cifrom, koja je ostala tajna, se spekuliše i ona ide i do 100 miliona dolara.
Tekst: Mirjana Ilić
Izvor: Pasarela
"IMA 42 GODINE! JOŠ MALO BAKUTA ZA STARAČKI DOM": Glumac "udario“ na Natašu Bekvalac, digla se revolucija na Internetu
KRISTINA ĆUTI, RODITELJI LJUTI! KOD DANETA SA GOLIJE SVE SE PROMENILO: Gorštak otvorio srce - Mnogo mi je krivo
ISHITRENO SAM TO NAPISALA, OPROSTITE MI: Milena Radulović o svojoj objavi nakon dve tragedije - Osećam pritisak i strah
NIJE HTELA DA SE UDA ZA ĐOKOVIĆA NI POSLE 4 GODINE VEZE: Đorđe se oženio, a njegova bivša iznenadila objavom
KOJI SAM ZNAK U HOROSKOPU: Datum rođenja otkriva vaš znak zodijaka