Epizodu “Mama Snježa o roditeljstvu i biznisu”, na Youtube vlogu koji Kristina Radenković drži s koleginicom iz “Slagalice” Marijom Veljković, za kratko vreme pogledalo je skoro pedeset hiljada ljudi. I svi se slažu u jednom: osim što je sjajna majka i vrlo uspešna u biznisu koja je svojoj deci obezbedila više nego udoban život, Snježana Radenković je motivacioni govornik bez premca!

Opisujući svoj trnoviti životni put, ona poručuje da se u biznisu, u kojem vladaju “muški” zakoni, može uspeti čak i ako ste domaćica na pragu srednjih godina i o poslu ne znate mnogo, a pritom vam ne idu u prilog ni porodične ni društvene prilike. Dovoljno je da jasno postavite cilj, da sledite svoj san, da ste uporni, vredni i spremni da se uhvatite u koštac sa izazovima.

Povezane vestiSRBI SU POLUDELI ZA OVIM BIZNISOM! KAKO DA SUŠITE VOĆE I ZARADITE PUNO NOVCA: evo koliko treba da uložite i kako da vam se posao isplati

Ko je ta žena koja je mimo svoje volje postala prava internet zvezda? Njena popularna kćerka redovno je pominje u svakom intervjuu, čime je zaslužila toliko poštovanje i odanost svoje dece?

Ako mislite da ih je “kupila” skupim krpicama, stanovima i luksuznim automobilima, grdno se varate jer Snježana vrlo dobro zna da se ljubav ne zadobija na takav način. Svoje kćerke, Kristinu i četiri godine mlađu Marinu, vaspitavala je, kaže, više nego strogo: pružala im je samo najosnovnije, zahtevala je da budu odgovorne i savesne, podsticala ih je da se obrazuju, podržavala njihove planove (pod uslovom da su realni) i uvek ih je, uprkos ogromnim obavezama, držala na oku. Ova snažna žena, veliki borac, imala je životni start koji nipošto nije obećavao...

Odrastanje u siromaštvu

Početkom šezdesetih, njena majka s četvoro male dece, preselila iz Zenice u Novi Sad, gde se zaposlila kao kuvarica. Živeli su u tesnom podstanarskom stanu i Snježana je od malih nogu spoznala šta je to nemaština.

- Bila su to zaista teška vremena, ali još kao dete znala sam da ću uspeti, da ću kad tad obezbediti sebi udoban život - započinje svoju priču ova neverovatna žena, ističući da to ni u snu nije podrazumevalo bogatu udaju.

Svog budućeg muža, mladog arhitektu, prvi put je srela na polaganju mature: bio je u komisiji koja je ocenjivala radove i, kako se kasnije ispostavilo, na prvi pogled se zaljubio u lepu učenicu. Slučajno ili ne, često su se sretali u gradu, ali Bobanu Radenkoviću trebalo je punih šest godina da se osmeli da priđe Snježani, da bi je zaprosio već posle tri meseca zabavljanja. Venčali su se u martu 1980, u decembru je na svet došla Kristina, četiri godine kasnije i Marina.

Prešla sam u firmu u kojoj je radio moj muž, bilo je to veliko preduzeće koje je projektovalo mlinove i silose. Plate su bile osrednje, novca je bilo taman toliko da možemo sebi priuštiti normalan život. Kao i većina porodica, letovali smo u odmaralištima na moru, deo godišnjeg odmora provodili smo u Bobanovom rodnom selu Bumbarevo brdo, i to je bio sav naš luksuz – seća se Snježana koja je baš u to vreme otkrila novu veliku strast – šoping na buvljaku. Na popularnom novosadskom Najlonu kupovala je garderobu i za sebe i za decu, na volšeban način pronalazila je sjajne komade i sve tri su uvek bile tip-top sređene.

Domaćica na minimalcu

- Početkom devedesetih, kada je sve počelo da se raspada, propalo je i preduzeće u kojem smo Boban i ja bili zaposleni. Dobijali smo minimalac od kojeg se nije moglo preživeti i trebalo je preduzeti nešto kako bismo prehranili porodicu. Došla sam na ideju da otvorim svoju firmu, ali moj muž nije hteo ni da čuje za to.

Jednog jutra na stolu me je sačekao papir na kojem je sročio izjavu da se ja, Snježana Radenković, nikada neću baviti privatnim biznisom. Zahtevao je da to potpišem, ali samo sam se nasmejala, pocepala tu hartiju i poljubila muža. Ni slutio nije kakav mi je vetar u leđa, shvatila sam da je svestan toga da ću napraviti posao, plašio se mog uspeha. Trebalo je da ostanem kod kuće, da budem domaćica, da kuvam, perem, spremam i čekam da on počne da donosi pare u kuću – priča Snježana, koja je, uprkos muževljevom protivljenju, okupila malu ekipu i počela da se bavi trgovinom.

- Zemlja je u to vreme bila u haosu, spremao se rat, vladale su nestašice, pa smo uvozili sve čega je manjkalo na tržištu, voćne sokove, žvake... Iznajmili smo prostor, radili smo po dvanaest sati dnevno da bismo ostvarili dobit koju smo većim delom ulagali u nove poslove, a ono što bi preostalo pokrivalo je osnovne lične potrebe – otkriva Snježana pravilo kojim se započinje uspešan biznis.

Tome, kaže, treba dodati timski rad - ona i njen partner, s kojim od početka vodi firmu, odlično se dopunjavaju i zajednički donose sve odluke. Tu su, takođe, lojalnost prema saradnicima, poštovanje dogovora i ono najvažnije - upornost i ogromna vera u sebe.

Dobra ideja za biznis

-Naravno, ne može se zaobići ni faktor sreće. Upravo zahvaljujući sticaju povoljnih okolnosti rodila se ideja da se bavimo poslom po kojem je naša firma prepoznatljiva skoro tri decenije. Te 1993. godine dobili smo u kompenzaciju šleper brašna koje smo prodali jednom pekaru. Upitao je zašto nemamo još jedan važan sastojak hleba – kvasac i mi smo se samo pogledali: stvarno, kako nam to nije palo na pamet?

Posle nekoliko dana odlučili smo da sve kapacitete usmerimo na nabavku kvasca i ispostavilo se da je to stvarno bio dobar izbor – priča naša sagovornica napominjući da naši proizvođači aditiva za hleb ni izbliza nisu zadovoljavali potrebe tržišta pa se njihova firma orijentisala na uvoz. Pronašli su partnera u Mađarskoj, s kojim rade i dan-danas, a posao im je tako dobro krenuo da su naše fabrike kvasca zahtevale od države da se uvoz ograniči jer su se pekari listom okrenuli proizvodima koji je prodavala Snježana.

Zahvaljujući unosnom biznisu, firma je posle nekoliko meseci podigla magacin i hladnjaču, da bi se četiri godine kasnije preselila u sopstveni poslovni prostor.

Povezane vestiBIZNIS SA LEKOVITIM BILJEM U SRBIJI: evo kolika su ulaganja i mesečne zarade, a koje vrste aromatičnog bilja se najviše isplati gajiti

Veliki uspeh u poslu nije se dobro odrazio na Snježanin brak.

- Moj muž, koji je u međuvremenu otvorio projektantski biro, nije mogao da podnese činjenicu da ja sa srednjom školom zarađujem više od njega, velikog arhitekte. Razveli smo se iste godine kada sam započela posao s kvascem i postala sam samohrana majka, razapeta između obaveza u kući i sve zahtevnijeg posla. Ali, ako mislite da sam olabavila uzde kada je reč o vaspitavanju kćerki, grdno se varate – smeje se gospođa Radenković.

-Moja reč uvek je bila poslednja, znala sam kuda idu i koliko će ostati, s kim se druže, šta se dešava u školi. Nikada ih nisam tukla, ali jesam ih kažnjavala. Jednom prilikom Kristina mi se nije javljala na mobilni i bila sam potpuno van sebe. Kad je konačno došla kući, uzela sam joj telefon, stavila ga na dasku za meso i razbila čekićem. Novi je dobila tek posle nekoliko meseci. Od tada do dana današnjeg, Kristinin mobilni nikada više nije bio isključen- opisuje Snježa svoje vaspitne metode.

Stroga, ali pravična mama

-Moje kćerke morale su da budu odlični đaci, zahtevala sam da im sobe budu uredne i čiste, garderoba u ormanu složena pod konac. Ako bih zatekla neuredne police, bacila bih sve krpice na pod – a sad to lepo složi. Pre škole, obavezno su dolazile kod mene u firmu da se uverim da li je sve u redu. Nabavila sam jedan od prvih modela mobilnog telefona koji je više bio radio-stanica jer je imao domet od nekoliko kilometara, i stalno sam ih zvala da vidim šta rade i jesu li obavile sve što smo se dogovorile.

Kristina i Marina nisu imale firmiranu garderobu, ali ih je mama vodila na balet, poklanjala im putovanja i plaćala kurseve jezika: danas obe odlično vladaju engleskim, Kristina govori i francuski a Marina italijanski. Fakultetsko obrazovanje se podrazumevalo, starija kćerka završila je glumu na Akademiji za pozorište i film, dok je mlađa završila pravo i stekla tri mastera na univerzitetu u Rimu.

Same su birale šta će studirati i majka je zdušno podržala njihov izbor, ali se godina morala davati u junu, što su obe ispoštovale do kraja. Trud im se isplatio jer ih je Snježana, kad god su se pridržavale dogovora, velikodušno nagrađivala. A da bi im dala dobar primer, u četrdesetim godinama upisala je ekonomiju i završila fakultet u roku, s najvišim ocenama.

-Svaku stvar koju sam im kupila morala je da se zasluži, ali su moje devojke odmalena naučene da i same zarađuju: prodavale su svoje stare krpice na buvljaku, kasnije su radile na sajmovima, konobarisale, prale automobile na pumpi. Stalno sam ih podsećala da će postići nešto u životu samo ako budu vredno radile - kaže Snježana ističući da je s kćerkama, uprkos strogom vaspitanju, vrlo bliska, i da su joj zahvalne za sve lekcije koje su dobile od nje.

- One znaju da su mi najvažnije na svetu, da sam uvek tu za njih i da ih nikada neću izneveriti, kao što ja znam koliko im značim. Džaba sav uspeh ako zbog njega zapostaviš svoju decu. Nas tri se držimo, pomažemo i bodrimo, čujemo se svakog dana, obavezno se svake nedelje okupljamo na porodičnom ručku, zajedno obeležavamo Božić, Uskrs i slavu. Leta provodimo na Popovici, u mojoj vikendici iz snova, koju sam sagradila upravo zbog toga da bih uživala sa svojim najmilijima. Život mi ulepšava Kristinina kćerkica Tara, glavna zvezda u kući Radenkovića, vidim da je njena mama usvojila dosta mojih vaspitnih metoda i to me baš raduje – završava svoju priču Snježana.

Tekst: Angelina Čakširan

Izvor: Žena