Doktorka Ivana Portolan Pajić iz Fondacije “Hrvatska kuća srca” je izdvojila nekoliko korisnih saveta.

S obzirom na činjenicu da leti zbog znojenja gubimo više tečnosti, ali i minerala i elektrolita, iste je potrebno nadoknaditi kroz pojačan unos vode u organizam konzumiranjem voća i povrća.

Jedan od simptoma nedostatka vode u organizmu je i ubrzano kucanje srca. Stoga kako bi izbegli šokove za srce, ali i celokupni organizam, konzumirajte dnevno barem 2 l tečnosti.

Izbegavajte alkohol i gazirana pića, kao i ona s puno kofeina. Jedite raznoliko sezonsko voće i povrće, a smanjite unos hrane bogate masnoćama, kao i jako začinjena jela.

Velike razlike u temperaturi nikako nisu dobre za srce. Ljudi često preteruju te u zatvorenim prostorijama temperaturu snižavaju i do 15 stepeni ispod uobičajene temperature. Prevelike oscilacije u temperaturi u kratkom roku se nikako ne preporučuju.

Naime, zbog naglog hlađenja dolazi do sužavanja arterija, što može uzrokovati infarkt ili aritmiju.

Na primer, kada neko skoči u more čija je temperatura niža za 15-tak stepeni od one uobičajene, u slučaju da ima određenu srčanu manu ili bolest kao što je aterosklerotsko suženje arterija, a pri tome uopšte nije svestan svoje bolesti, jer u normalnim uslovima ne oseća nikakve tegobe, može doživeti kobne posledice poput infarkta.

Doktori preporučuju podešavanje klime na 5 do 7 stepeni niže od temperature na otvorenom i lagan ulazak u more kad je voda znatno hladnija od temperature van vode.

Vežbanje je naravno zdravo i poželjno, ali ne i na 30 i više stepeni. Tokom velikih vrućina preporučuje se vežbanje u jutarnjim ili večernjim satima, kad je vreme ugodnije za boravak na otvorenom.

Takođe, kod visoke vlažnosti u vazduhu, znoj teže isparava kroz kožu pa se veće količine krvi deponuju u koži kako bi se ohladila, što znači da manja količina krvi prolazi kroz mišiće i povećava otkucaje srca.

Izvor: Espreso/Ordinacija.hr