Prema načelima tradicionalne kineske medicine, čovek bi trebalo da odlazi na spavanje pre ponoći, odmara onoliko koliko radi i hrani se balansirano, namirnicama koje sezonski dolaze i potiču sa podneblja na kojem živi...

PROČITAJTE JOŠ: Evo zašto imate usporen metabolizam: 9 razloga zbog kojih ne možete da smršate

Tradicionalna kineska medicina ima holistički pristup, što znači da se osobama obraća pojedinačno - ne generalizuje problem, jeftina je i, u izvesnom smislu, lakša od zapadne medicine, budući da služi kao "preventivni pravilnik" o svakodnevnom ritualu negovanja duha i tela. Tradicionalni oblici lečenja drevne kineske civilazacije i dalje važe za alternativni pristup, iako je od strane Svetske zdravstvene organizacije zvanično priznata kao grana medicine.

Pisac i urednik Mika Ono u svojoj knjizi "Ancient Wisdom, Modern Kitchen: Recipes from the East for Health, Healing and Long Life", pisala je o drevnoj kineskoj medicini, u saradnji sa stručnjacima iz ove oblasti.

Ovo je pet jednostavnih saveta o ishrani o kojoj je pisala Mika Ono:

1. Lepota je u balansiranoj ishrani.

Na Zapadu je "normalno" eliminisati određenu grupu namirnica, naročito masti i ugljene hidrate, ili održavati svoju ishranu na svega nekoliko istih stvari. Još gora situacija nastaje kada su te jednolične stvari - brza hrana, ili samo meso, uz izbegavanje povrća i voća punih vitamina i minerala. Tradicionalna kineska medicina se zalaže za raznovrsnu ishranu, jer nijedna namirnica nije "štetna" po vaše zdravlje ili figuru, ali je treba konzumirati u optimalnoj meri.

PROČITAJTE JOŠ: Možda se ne gojite od viška hrane: 6 tipova gojaznosti i njihovi uzroci

Jedna kineska poslovica glasi: "Kiselo, slatko, gorko, ljuto - sve mora da se proba". Hrana se, između ostalog, koristi da uspostavi ravnotežu između pojedinca i njegovih/njenih prirodnih ciklusa, kao i segmenata životnog okruženja. Vodite računa i da konzumirate određene namirnice "kad im je vreme", odnosno sezona, te kada su sveže i neprerađene.

2. Vodite računa o temperaturi hrane.

Radi poboljšanja ravnoteže celog organizma, tradicionalna kineska medicina savetuje da oni koji imaju tendenciju da jedu hladnu hranu i pikantne začine - tu naviku zamene konzumacijom toplih namirnica i blažih dodataka jelu. Ovo se ne odnosi samo na "fizičku temperaturu" hrane, već i na njeno dejstvo na organizam (na primer, kapi znoja koje cure dok jedete kari, navodi Oko). Na toplijem kraju spektra hrane nalaze se: đumbir, čili papričice, cimet, kurkuma, oraščići, praziluk i orasi. Tople namirnice su naročito pogodne tokom zime. Slično tome, ljudima koji imaju tendenciju da jedu vruću hranu ili rade i borave u jako toplom okruženju, savetuje se da konzumiraju hranu koja "pripada hladnijem kraju" spektra, a to su: hladna nana, citrusi, tofu, mleko, zelena salata, celer, krastavac i paradajz.

3. Na trpezi treba da vlada šarenilo na trpezi.

Nevezano za slatke i slane šarene spacijelitete čije su boje dobijene veštačkim putem, u svetu prirodnih namirnica, tradicionalna kineska medicina uči ljude kako da konzumiraju hranu raznih boja: ljubičasta - patlidžan, crvena - paradajz, zelena - spanać, narandžasta - šargarepa, žuta - limun... Vodeći računa o ovom izobilju "u bojama duge", kineska terapija transformiše ono što se na Zapadu često svrstava u dve kategorija: voće i povrće, posmatrajući ih kompleksnije.

PROČITAJTE JOŠ: Doručak više nije najbitniji obrok: preskakanjem doručka, preskačete i gojaznost

Naučne studije su povezale fitohemikalije u boji biljnih namirnica sa zdravim efektima. Na primer, crveni paradajz, paprika i lubenica sadrže likopen (povezan sa prevencijom raka), narandžasta i žuta voća kao što su tikva, šargarepa i kajsija poseduju beta karoten (može da smanji rizik od raka i srčanih bolesti), beli i crni luk sadrže niz sulfida (u borbi protiv bakterija i raka, a za jačanje imunog sistema).

4. Sirova hrana nije uvek bolja od termički obrađene.

Pod pretpostavkom da birate prirodnu, uglavnom organsku hranu, tradicionalna kineska medicina preporučuje drugačiji pristup u kuhinji. Prema ovom predanju, hladna, sirova hrana poput salata je posebno teško za probavu i treba je jesti umereno. Kuvana hrana se smatra izuzetno korisnom za svakoga ko se zbog neke bolesti oseća slabašno, u trudnoći ili poodmaklom dobu, jer termička obrada može pomoći oslobađanju hranljivih materija i olakšavanju njihove apsorpcije.

5. Jedite dok niste 70 procenata siti.

Istočnoazijska tradicija u svemu naglašava umerenost, te ključ za zdravlje i dugovečnost nije samo u raznim vrstama hrane, već i u količini. Kineska poslovica kaže: "Za dug život, jedite dok ne budete 70 odsto siti", a sličnu krilaticu imaju i Japanci imaju sličnu maksimu, premda se kod njih broje procenata odnosi na 80. Prejedanje je nepotrebno opterećivanje organizma, naročito digestivnih organa.

Izvor: Bizlife