Proleće, nažalost, nije samo prijatan period godine u kojem se priroda budi, dok vi pokušavate da zaboravite hladnoću zime. Ono, takođe, predstavlja i period velikih izazova koje pred organizam postavljaju intenzivne promene u okruženju. 

Promene atmosferskog pritiska, spoljne temperature i vlažnosti vazduha, razlike u dužini dana i noći, pojava alergena u vazduhu – dovode vaš organizam u stanje u kojem mora brzo da reaguje i da se adaptira na znatno drugačiju svakodnevicu.

Najznačajnije promene u telu dešavaju se bez spoljnih znakova i simptoma, pa ih najčešće niste ni svesni. Jedna od najvažnijih među ovim „nečujnim“ fiziološkim varijacijama, čestim u proleće, jeste promena nivoa holesterola i triglicerida u krvi.

Do prolećnih izmena u nivou lipida u krvi dolazi iz više razloga. Način ishrane tokom zimskih meseci, koji je najčešće obilovao mastima i ugljenim hidratima, povezan sa smanjenom fizičkom aktivnošću - dovodi kod najvećeg broja ljudi do značajnog porasta telesne težine, kao i do promene nivoa holesterola i triglicerida u krvi. Štetne navike, kao što su pušenje i unos alkohola, dodatno otežavaju metabolizam masti u organizmu, a nedovoljni unos biološki vrednih sastojaka kao što su proteini, vitamini, esencijalne masne kiseline i oligoelementi - usporava regenerativne procese, neophodne za prolećno „obnavljanje organizma“. Analiza krvi i poseta lekaru početkom proleća predstavljaju dobru uslugu koju možete učiniti svom zdravlju.

Na sledećoj strani, pročitajte više o holesterolu i njegovoj prevenciji.

PageBreak

Holesterol je neophodni gradivni materijal mnogih tkiva organizma, potreban za normalno funkcionisanje svake ćelije. Najveći deo nastaje u jetri, a do njegove sinteze može doći i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama, odakle se putem krvotoka transportuje do ćelija organizma. Pošto je, kao i ostali lipidi, nerastvorljiv u vodi, holesterol se u krvi transportuje tako što se veže za proteine, gradeći lipoproteine. 

Njegova koncentracija u krvi povezana je sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega, od načina ishrane, genetskog faktora, hormonskog metabolizma, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega. Štetno delovanje na organizam ispoljava se tek kada je u krvi prisutan u znatno većim koncentracijama od normalnih, što je obično povezano sa nepravilnom ishranom i stresom, kada se povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze. 

Eliminacija holesterola iz organizma vrši se preko žuči (konverzijom u holne kiseline), kao i perutanjem kože. Mala količina se gubi preko urina, dok žene koje doje - gube izvesnu količinu holesterola preko mleka.

Trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina, a predstavljaju glavni sastojak životinjskih i biljnih masti i ulja. Kao sastavni deo lipoproteina vrlo niske gustine - VLDL, igraju važnu ulogu u energetskom metabolizmu. Naime, svojim energetskim sadržajem - 38 kJ/g znatno nadmašuju ugljene hidrate i proteine. 

Kad je reč o pravilnoj ishrani i prevenciji, nikako se ne preporučuje drakonska dijeta, potrebno je da postepeno pređete na zdravu ishranu. Zbog optimalnog unosa dobrih masti, trebalo bi da u većoj meri koristite više vrsta ulja za začinjavanje salata. Ulje iz repice ili pšeničnih klica, kao i sojino i orahovo ulje, obezbeđuju omega-3 masne kiseline, dok suncokretovo ili ulje od kikirikija obezbeđuju omega-6 masne kiseline, a maslinovo ulje - mononezasićene masne kiseline. 

Za pečenje ili kuvanje namirnica koristite suncokretovo ili maslinovo ulje, mešavine ulja siromašnih zasićenim mastima ili, pak, kukuruzno ulje ili ulje od semenki grožđa (za blago dinstanje). Ne zaboravite pri tome da su sva ulja masna, pa samim tim i kalorična. Njihova prekomerna upotreba dovodi do gojenja, dodatnog faktora rizika za oboljevanje krvnih sudova. 

Analiza krvi i poseta lekaru početkom proleća predstavljaju dobru uslugu koju možete učiniti svom zdravlju. Više o tome, pročitajte ovde.

Tekst: Vesna Stanimirović