Ivanjdan ili Ivandan je hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po julijanskom, odnosno 24. juna po gregorijanskom kalendaru. Tog dana sunce sija najjačom snagom, otvaraju se nebo i zemlja, progovaraju biljke...

Na Ivanjdan, veruje se, sunce sija najjačom snagom. Otvaraju se nebo i zemlja, sunce zastaje, zaigra tri puta na nebu, progovaraju biljke i životinje, voda i biljke postaju čudotvorne i lekovite.

Zbog ritualnog branja bilja ovaj praznik su u nekim krajevima zvali Sv. Jovan Biljober.

Deca koja se provuku tri puta kroz venac od cveća i skoče unapred - cele godine će biti zdrava i srećna. Onaj ko porani i prvi stavi venac na kapiju i kuću, obezbeđuje svojoj porodici sreću i napredak. Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave (Melilotus officinalis) sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.

VIŠE: Ivanjdan: praznik rođenja svetog Jovana Krstitelja

U Homolju devojke na Ivanjdan praktikuju jednu vrstu ljubavne magije. Venčić od livadskih trava koje same naprave provlače ispod bluze, a zatim kroz njega pogledaju u momka koji im se dopada verujući da će tako on poludeti od ljubavi i da ni jednu drugu neće gledati. Još se verovalo da u ivanjdanskoj noći paprat cveta jedini put u godini i da taj cvet ima magičnu moć koja je u stanju da savlada demone i omogući bogatstvo i uspeh, piše Astrofon21.

Ivanjdansko cveće se koristi i kao afrodizijak. A zbog svoje slatkaste, cvetne mirisne note u aromaterapiji se ivanjdansko cveće uspešno kombinuje sa citrusima, tamjanom, lavandom, sandalovinom i jasminom.

Ivandanske pesme za obilje hrane i plodnost... pročitajte na drugoj strani teksta!

PageBreak

Ova pesma vezana jedan od dva ključna trenutka vezana za godišnji ciklus Sunca, za letnju dugodnevicu, kada je Sunce najjače, ali počinje da slabi.

Briga o plodnosti i blagostanju podeljena je između dva božanstva, Kupala i Koleda, koje u hrišćanstvu zamenjuju dva sveca čiji se dani praznuju u julu, sveti Ivan (Jovan) i sveti Petar.

U periodu od Božića pa do Ivandana, u vreme jačanja Sunca, nad plodnošću, koja je povezana sa Sunčevom svetlošću i toplotom, vlast ima Kupalo, mlado Sunce, a onda je, simbolički, davanjem cveta, predaje svom bratu Koledu.

Nakon predaje života, svog i života u čitavoj prirodi, Kupalo umire, a ponovo se rađa na Božić, kada Koledo umire i kada ciklus ponovo otpočinje. U pesmi je prisutan uticaj pesama u kojima je rođenje mladog Sunca poistovećeno sa rođenjem mladog boga, Svarožića, Svarogovog sina...

Ivanjsko cveće petranjsko,

Ivanjsko cveće rujano,

Petranjsko cveće plavetno!

Ivan ga bere te bere,

Petar ga plete te plete.

Ivan ga bere te bere,

Daje ga bratu do sebe

Svom mlađem bratu Koledu.

Dajući brata moljaše:

"Aj mio brate Koledo!

Evo ti cvetak moj dajem

Čuvaj ga divni Koledo.

Čuvaj ga pa ga sačuvaj

Do moga čudna rođenja

Do tvoga strašna umrenja

Umrenja brata Koleda

Starijeg brata Božića,

Sinova starog Svaroga."

Petar mi cvetak primaše,

Petar mi venac vijaše

Pa veli bratu Kupalu:

"Oj mio brate Kupalo,

Stariji brate Ivane,

Primam ti cvetak i život

Do moga strašnog umrenja

I našeg brata rođenja

Rođenja mladog Božića

Sina nam starog Svaroga."

...Ovoj pesmi odgovara zimska obredna koledarska pesma u kojoj koledari domaćinu pred čijom kućom pevaju između ostalog žele:

Da proslaviš staroga Koleda,

Da sahraniš pogrebeš Koleda

I dočekaš mladog Svarožića,

Svarožića tog mladog Božića.

U nekim krajevima običaj je bio da se od ivanskog i petrovskog cveća pravi lutka, kojoj se stavljao venac na glavu i koja se zatim puštala niz reku da plovi, pri čemu su pevane određene pesme. Lutka se zvala Murena, Morana ili Čojčole.

VIŠE: Narodni običaji: krstak pokazuje da li ćete se udati do sledećeg Đurđevdana

Oj ti naša Mureno,

Oj ti naš mili Čojčole!

Plovi, plovi niz vodu

Tamo dalje u more.

Kada budeš u more

Ono crno veliko,

Kaži, kaži Mureno

Kaži, kaži Čočojle!

Plivam, plivam mladena,

Plivam, plivam mladena

Iz te zemlje daleke

Gde no biva Kupalo

I sa njime Koledo

Oba brata jednaka.

Svako dobro davala,

Ponajviše varenja,

Svakog smoka bijela.

Mene gone devojke

Što nemaju momčadi,

Silni velji drugova,

Što ne rodi ta zemlja

Muškim plodom porodom.

Već čudi me, ti more,

Pošlji tamo te vojne

Silnog cara Dušana

Što jih vodi za more.

Deve momke želile,

Car jim momke ne dovo,

Već odveo na vojnu.

Ako momke ne dadne,

Sve će deve pomreti,

Višnju bogu žaliti.

Ako se zanemare značenjski slojevi koji se tiču vode kao staništa duša umrlih i lutke kao zamene za ljudsku žrtvu, i ova pesma može se tumačiti u ključu koji se tiče plodnosti, portal Stari Sloveni. Ranije pominjana božanstva, braća Kupalo i Koledo, obezbedili su izobilje u hrani, a sada se priželjkuje i brojan porod. Plodnost i obnavljanje tiču se podjednako i prirode i ljudske zajednice.