Nada Topčagić: Sama stvaram romantiku

Dane pred zimske praznike pevačica narodne muzike Nada Topčagić (60) provela je snimajući novogodišnje televizijske programe, pripremajući novu pesmu koju bi uskoro trebalo da predstavi publici, ali i ukrašavajući dom u Beogradu i vikendicu na Tari sa suprugom Zlatkom.

- Još u detinjstvu, odrastajući na jednom salašu između Osijeka i Vinkovaca, u mestu Vrdik. Nas decu su zimi u školu vozili vagonetima sa konjima, pa zato i danas, kad moj suprug okiti kuću, ugasim svetlo, prisetim se zime na selu i uživam u toj svetlucavoj magiji, kao da očekujem da se Deda Mraz pojavi na prozoru. Radujemo se kao deca, čak i više od sina, dok je bio mali.

Ima li danas dovoljno romantike u našem životu?

- Nažalost nema, ali ja umem sama sebi da je stvorim. Sutra idem na Taru u takav mir koji parama ne može da se plati. Povešću svog psa Badžu, pitbul staforda, šetaćemo se, i pronalaziti neverovatna mesta. Celog leta sam brala šipurak i pravila pekmez koji poklanjam porodici, prijateljima, kolegama. Ruke su mi do laktova bile krvave... Gde se sve nisam zavlačila ne bih li nabrala što više. Kada se odmorim na Tari, spustim se do mora u ribarsku kućicu na obali.

Neposredna ste žena, kuvate, ostavljate zimnicu, uvek imate osmeh na licu, a iako ste poznati lako vas možemo sresti na pijaci, u prodavnici. Da li je optimizam vaš zaštitni znak?

- Tako je. I kad je najteže, šta vredi kukati. Danas se, kao što vidite, svi žale na nešto. A najgore je što gde god da se pojavim ljudi misle da mi pevači imamo nenormalno mnogo para samo zbog toga što nas često gledaju na telezviziji. Naprotiv, mi ne dobijamo ni dinar od toga, nas sve to samo košta. Nedavno su me kod lekara gledali kao da sam Mišković.

Kakav stav imate prema novcu?

- Nikad nisam vapila za skupim stvarima. Smatram da to rade nesigurni ljudi (ne nekvalitetni) ne bi li skrenuli pažnju na sebe. Šta mi vredi da nosim skupe torbe i cipele, kad ljudi svakog dana mogu da me vide u običnom izdanju. Živim svakodnevni život kao obične žene. Nedavno sam po povratku iz emisije Sanje Marinković, sređena „par ekselans“ (kosa, trepavice, sve što uz to ide) rekla mužu da ću da odem do prodavnice da me prodavačice jednom vide doteranu (smeh).

Tajna uspeha velikih zvezda je upravo u jednostavnosti. Da li i vas publika, osim zbog vaših pesama, sve ove godine voli i  zbog ovakvog stila života?

- Pristupačna sam i kad mogu ja svakome pomognem i izađem u susret. Dešavalo se da stanem na ulici sa prolaznicima i pričam, a muž kaže: „Ti si zaboravila gde si krenula!“ Ne vredi da se menjam, takav sam čovek.

Na sledećoj strani, pročitajte kako Nada opisuje sebe kao baku.

PageBreak

Kako biste sebe opisali kao baku?

- Naravno da popuštam unuci, mada sam sinu i snaji rekla da ne prave greške kao što sam ja sa svojim sinom. Dete mora da se navikne na kolektiv od malih nogu i da krene u jaslice. Sinu sam do dvadesete godine bukvalno obuvala čarape, budila ga kad treba da krene u gimnaziju, a sada shvatam da sam to radila samo da bih nadoknadila vreme koje zbog posla osamdesetih godina nisam mogla da provedem sa njim.

Kako birate garderobu i brojne cvetne detalje koje često imate na sebi?

- Moja kuma Jasminka Anđelković je trideset godina uz mene i sve mi šije i prepravlja. Cveće i cvetni motivi - to sam ja! Volim da se kinđurim, volim šljokice. Pokojna Olja Ivanjicki koja je živela preko puta mene mi je jednom rekla: „Nado, ti kao da si moja naslednica. Jednom kad mene ne bude bilo ostaješ ti.“ Kad hoću brzo „da se skockam“, ja stavim maramu, kapu i i dobre naočare!

Imate li kućnu pomoćnicu?

- Ma kakvi! Kada sam pevala od Triglava do Đevđelije, na turnejama koje su trajale i po 30 dana, jedna žena mi je čuvala sina. Tada sam to morala, a sa ovog gledišta, unuku ne bih nikad ostavila sa nepoznatom osobom. Nedavno sam između snimanja emisije Lee Kiš i Sanje Marinković oprala sve prozore u kući. Unuci pravim sve što voli da jede: supe sa knedlama i domaće piliće iz sela.

Tekst: Nenad Blagojević