NEMA DANA DA NA NJEGOVOM GROBU NE OSVANE CVET: Reči Nebojše Glogovca o dobroti odzvanjaju Srbijom

"Nema dana da na njegovom grobu ne zateknem cvet. Imao je očigledno mnogo poštovalavaca." Ove reči Milovana Glogovca, oca Nebojše Glogovca, otkrivaju ono što cela Srbija odavno oseća.

Ni mnogi njegovi poštovaoci ga nisu gledali samo kao glumca, već i kao čoveka ogromne mudrosti i dobrote. Zato se i danas sećaju njegovih pouka, a mi izdvajamo neke od najlepših.

• Život je kao olovka, svakog dana je sve kraći. Potrudite se da nešto lepo nacrtate dok ga još ima.
• Ako neko ne može da nađe vremena za vas, ne vredi ga ni čekati.
• Ako mračiš, mračno je. Ako sijaš, sjajno je. Do tebe je.
• Ne leče se ožiljci tako što ih praviš drugima.
• Uvek treba biti dobar. Bez obzira da li će vam se neko zahvaliti ili ne, pamtiti ili ne, da li će vam uzvratiti ili ne... Negde se sve to piše!
• Duša je sve ono što nas vuče ka ljubavi, idealima, dobroti, čovekoljublju, empatiji. Ljudska duša je neka promisao, kosmička sila u nama koja nas čini bližim Bogu i razlikuje nas od životinja i čini nas višim bićima.
• "Biti il' ne biti" u našem čitanju i postavci je: biti je raditi, boriti se, delovati protiv nepravde, protiv sistema koji melje ili ne biti, to jest savijati kičmu, pristajati, živeti dosadan život, kao hrčak beskonačno vrteti točak dok piramide raste.
• Sve je danas lako dostupno, otvoreno, a ljudi i dalje dozvoljavaju da budu jahani.
• Kako ja nisam idealan, ne očekujem ni savršenu ženu, niti to postoji. Dobra je ona koja se uklapa u tvoje prednosti i mane, kada jedno drugo popunjavate i dopunjavate i kao planinari jedno drugo vučete uz uže i pravite zajednicu od ta dva krnja objekta, kakvi smo mi ljudi. Svako od nas je pomalo krnji, ponegde mnogo jak, ponegde slab i prihvatiti jedno drugo sa svim manama i vrlinama može da bude blizu idealnog.

Kraj groba Nebojše Glogovca će se i danas okupiti njegovi najbliži, a mi vam prenosimo fotografije sa mesta gde počiva glumac.

Tekst: Lepa&Srećna